Андреј Млакар
Бруталним убиством либијског лидера Мумаера ел Гадафија код Сирта 2010 године Либија је потонула у хаос грађанског рата и скуобљених страна. Земља је подељена фактички на две владе, две војске а земља подељена на два дела: западни који контролише влада у Триполију и источни део који контролише влада у Бенгазију.
Западни део повезан је са Турском и САД, док источни део земље који контролише бивши гадафијев генерал Халифа Хафтар има подршку Египта, УАЕ, али и најважнијег савезника Русије од кога добија обилну војну помоћ.
Русија наставља експанзију ширења на афричком континнету највише у земљама Сахела, а Русија од источног дела Либије прави своје упориште, однсоно локацију за “Афрички корпус” војну формацију под командном Министарства одбране Руске Федерације која је састављена од професионалаца и бивших припадника професионалне војне компаније “Вагнер” која је сад под контролом МО Руске Федерације директно са њом управња командни кадар на челу са Јунуз Бек Јевкуровим десном руком Шојгуа и Сергејом Суровикином званим “генерал Армагедон”.
У либијску луку Торбук недавно су упловила два руска десантна брода са борбеном и неборбеном техником која је искрцана. У фебруару 2024. допремљени су били и тенкови Т-72 и Т-80.
Очигледно је да инсталирање руских једница био окидач и да тим путем крену и Американци, односно AFRICOM, односно команда америчке војске чија зона одговорности је и Либија.
Чим су руски бродови искрцали борбену технику за Афрички корпус и обелодањено је да ова експедициона формација руске армије почиње своју саведодавну мисију, а касније и борбени Абдул Хамид Ал-Дабаиба, одлазећи шеф владе у западном делу Либије, односно у Триполију донео је пре неколико дана одлуку да се додели земљиште у ваздухопловној војној академији у Мисрати ( за нас на Балкану ова база је позната по томе што су се у њој налазили школско борбени авиони Соко Н-60 Галеб Г-2. Либија је набавила укупно 112 летелица у извозној верзији), за стационирање америчких трупа.
Ова намера дефинисана је као повезивање владе у Триполију и америчке војске у срадњи и борби против тероризма.Међутим, то и није баш наишло на одобравање у Триполију. Комитет за одбрану и националну безбедност либијског Представничког дома осудио је како је реако неоправдану одлуку одлазећег премијера Абдул Хамида Дабаиба да додели парцелу у ваздухопловној академији Мисурата снагама одговорним за било какво страно присуство у Либији.
Нема сумње да Американци неће искористити овакву прилику као и у Сирији да се у још једној држави ове две суперсиле одмере своје снаге, а и да Афричка команда америчке војске формира своју верзију “Афричког корпуса”. Иначе Либија посебно тај западни део наслања се на Републику Нигер где је такође руски Афрички корпус инсталирао своје борбене ефективе.
Генерал Афричке команде Мајкл Ленгли признао је зашто Сједињене Државе имају огроман утицај на континенту. Осим приступа афричким ресурсима, чини се да је присуство незападних сила проблем за Вашингтон.
С друге стране Либија је држава која се на западу граничи са поруским Алжиром, а на истоку Египтом који фигурира у својим односима мало са САД и Израелом, а мало са Русијом и представља највећу војну силу на северу Африке.
Да су први кораци већ предузети говори и лет од 18. априла 2024. када је стратешка беспилотна летелица RQ-4C Triton полетела на мисију извиђањаисточног дела Либије односно од Дерне до Бегазија, што је раздаљина од око 200 км и зона могућег распоређивања руског Афричког корпуса. Оно што је интересантно јесте да је пренос података у реалном времену пратили чланови Бајденовог кабинета. Што указује да САД са великом нервозом гледају на експанзију Руса у Африци.
Улога Египта
Неспорно је да Египат жели да има свој утицај и на Либију која је далеко од државе каква је била у време Гадафија. Египат жетели да очува јединство и суверенитет Либије, да та држава не буде подењена као и да Руси и Американци се повуку из ње.
Циљ Египта је да наставља да посредује у окупљању свих милиција, група и политичких партија са истока и запада Либије како би та држава постала поново једниствена целина, с обзиром да у садашњим условима због проблема са Газом, јеменским Хутима и пада прихода од транспорта бродова кроз суецки канал најмање Египту одговара да Либија постане место новог ривалитета и хладноратовског сукоба САД и Либије.
.