Андреј Млакар
Два руска десантна брода „Иван Грен“ и „Александар Отраковски“недавно су упловила у либијску луку Тобрук. На бродовима била је укрцана опрема пре свега тешка борбена техника оклопни транспортери БТР-82А, вишецевни бацачи ракета БМ-21 Град, теретни камиони, цистерне за воду и друга тешка опрема.
Наиме, ради се о наоружању и логистичкој опреми за новоформљени Афрички корпус који настаје на тлу централне Африке, а представља нову експанзију Москве.
У оквиру тог плана недавно у Нигер су слетели војни транспортни авиони Иљушин ИЛ-76 са војном опремом која је искрцна. Наводно се ради о ПВО системима.
Од саме појаве у медијима Афрички корпус почиње да све више заокупља западњаке као нова снага у зони где једна колонијална сила која је тим простором господарила скро целим 19 и једном половином 20 века до краја Другог светског рата појављује се Русија.
Настанак Афричког корпуса
Заправо темељ једнице која се зове Афрички корпус“ настала је у лето 2023. године приликом посете руске војне делегације земаљама северне и централне Африке. Делегацију је тада водио генерал Јунуз Бек Јевкуров и генерал Сергеј Суровикин.
Одлука о стварању Афричког корпуса у саставу руског Министарства одбране донета је била у лето 2023. године након самита Русије и Африке у Санкт Петербургу у јулу 2023. ради проширења руског војног присуства на афричком континенту и Блиском истоку.
Руска војна делегација током афричке трунеје тада је посетила Либију, Централноафричку Републику, као и Буркину Фасо. Иначе све наведене земље биле су кључне земље у Вагнер ПМЦ мрежи. Фактички управљање Вагнером после неславне побуне у јуну 2024. преузели су Суровикин и Јевкуров.
Припрема за формирање ове формције поверена је провереном ветерану и легенди руских Ваздушно десантних једница Јунус Бек Јевкурову који је почетком септембра 2023 кренуо у мисију путовања по земљама Сахела са којима је договорена војнотехничка сарадња и размештај руске војске у Африци.
Јевкуров је тада у оквиру афричке турнеје посетио Либију, Централноафричку Републику, као и Буркину Фасо. Иначе све наведене земље биле су кључне земље у Вагнер ПМЦ мрежи.
Посета Јевкурова указује да је далеко тврдња неких аналитичара да ће после смрти лидера Вагнера Јевгенија Пригожина и та формација отићи из Африке, а тим и руски интерес.
Западни утицај захваљујући преврату у великом броју земаља где су смењени били председници и премијери блиски Западу, отворио се простор за реализацију геополитичких интереса Русије на простору Африке.
Када је донета била одлука, логично се наметнула идеја каква би то била једнициа. Коби је чинио. Веома брзо добијен је профил како би требао да изгледа припадник руског „Афричког корпуса“.
Ради се о војној формацији, коју искључиво чине професионална војна лица која имају борбено искуство пре свега у рат у Украјини или су запослени или били запослени у војној компанцији Вагнер ПМЦ.
Припадници „Афричког корпуса“ Министарства одбране Руске Федерације биће размештени у пет земаља регоина „Сахела“: Буркина Фасо, Мали, Нигер, Централно Афричка Република и Либија која се убраја у сверноафричку земљу.
Командни кадар чине искључиво припадници елитних једница армије Руске Федерације , пре свега се мисли на припаднике СПЕЦНАЗ-а и Ваздушно десантних снага који такође имају богато борбено искуство.Основни мотив новоформиране једнице је: „Борба за руске интересе на било ком континету“. За овакав задатак потреба за професионалцима са огормним борбеним искуством је већа него било када. Афрички корпус је како се дефинише симбиоза борбеног искуства војске и војне компаније ПМЦ Вагнер под контролом компетентних команданата који су прошли кроз жар рата
Ко може бити припадник Афричког корпуса ?
Да би неко постао припадник афричког корупса мора имати навршених 25 година старости, а највише 45 година. Командни кадар не сме да буде старији од 55 година. Наравно као и свим случајевима, так и у овом је могућ изузетак, али то зависи пре свега од спремности и спосбности кандидата.
Приликом пријема оредности мају бивши војници, подфицири и војници, односно они који су служили као професионална војна лица по уговору у јединицама спесијалних снага извиђачима, падобранцима и припадницима СПЕЦНАЗ са борбеним искуством на тлу Украјине као и запослени у приватној војној компанији ПМЦ Вагнер.
У редовима Афричког корупуса дозвољен је приступ женама, али не у бормбама већ искључиво као медицинско особље (сестре за помоћ у операционим салама и као анестезиолози, за које се већ формирају посебни медицински тимови за рад у једницама које се већ налазе у различитим земљама.
Оно што је занимљиво, за разлику од Вагнера јесте да особа која не поседују руску држављанство неће бити примана у редове Афричког корпуса. У преводу „странцима строго забрањен приступ“.
Први регрути у ову формацију почели су да стижу децембра 2023 како у самој Русији, тако и у Афрци иод припадника постојеће формације ПМЦ Вагнер.
Највећи број припадника новоформираног Афричког корпуса појавио се био прво у Либији. У тој земљи припадници Афричког корпуса контролишу област од
Џафар код Триполија на западу до војне базе Харуба на истоку, укључујући град Сирт, родни град убијеног Муамера ел Гадафија.
Мисија Руског Афричког корпуса
За сада „Руски афрички корпус“ ће имати следеће задатке: мисија руског војног особља биће пре свега обука војних и полицијских формација, на основу искустава из рата у Украјини, комплетна безбедност председника и премијера државе, али и војног врха поверена је припадницима „Руског афричког корпуса.
Наоружање Руског Афричког корпуса
Од борбене технике Афрички корпус како је предвиђено имаће: тенкове Т-72 и Т-80. Средином фебруара 2024 године у Либију је као и сада у Тобрук. Ради се о потпуно ремонтованим тенковима Т-72 који су приде и свеже офарбани у зелену боју. У питању је 40 тенкова Т-72 верзија T-72M1 (Ural-1), T-72AV, T-72A односно извозна верзија М1. Многи су веровали да су ово тенкови били за марашала Халифу Хафтара, али с обзиром да искрцани БТР-82А као ицистернеи мају исту сивомаслинасту боју несумњиво је да је реч о борбеној техници руског Афричког корпуса.
Од оклопних возила на тло Африке искрцани су и руски БТР-82А, затим допремљени су мобилни ПВО ракетни системи 9K33 Osa по NATO кодификацији SA-8 Gecko, неутврђени број. Такође у Либији искрцан је и одређени број ПВО топова ЗУ-23 калибра 23 мм. Од неборбених возила ту су камиони Камаз, приклоице за воду и гориво, као и комби возила. Од артиљеријских система ту су и вишецевни бацачи ракета БМ-21 типа град калибра 122 мм.