Да ли је ово позив Русији да се устреми на Одесу? Украјинци потопили танкер код Сенегала

Нови напад на танкер код обале Сенегала показује да је украјинска кампања против руске економије добила потпуно нову димензију – просторну и политичку. После удара на два нафтна брода у Црном мору, Кијев је сада демонстрирао способност и намеру да погађа циљеве који нису само у близини руске територије, већ и хиљадама километара далеко, у Атлантику. Танкер М/Т Мерсин, у турском власништву а под панамском заставом, нападнут је беспосадним чамцима недалеко од сенегалске обале – што је први јасан сигнал да Украјина спроводи нову фазу своје асиметричне стратегије: удара по мрежи која се на Западу назива „руска флота у сенци“, без обзира на заставу или власништво брода.

Нови напад на нафтни танкер, овога пута код обале Сенегала, показује да је украјинска стратегија против руске енергетске инфраструктуре прерасла у глобалну кампању. После два удара у Црном мору, недалеко од турске обале, Кијев сада демонстрира способност да спроводи операције хиљадама километара од зоне активних борби. Танкер М/Т Мерсин, под панамском заставом, али у власништву турске компаније, погодили су украјински беспилотни чамци само три миље од сенегалске обале. Овај инцидент означава прво украјинско дејство против бродова који се доводе у везу са „руском флотом у сенци“ у Атлантику. Догађаји сведоче о две нове чињенице – да Украјина “може” и “сме” да предузима овакве акције, али остаје питање какве ће оне имати последице по саму Украјину?

Украјина већ годинама циља танкере који превозе руске енергенте, без обзира на то којој држави припадају или под којом заставом плове. Кијев може да тврди да су то бродови који омогућавају Русији да настави извоз енергената упркос санкцијама, те да представљају легитимне циљеве. Удар у близини Сенегала, највероватније изведен помоћу беспосадних чамаца, открива два нова елемента: прво, да Украјина може да изведе удар далеко од сопствених лука, премда није познато да има ратне бродове у Атлантику (да ли користи туђе бродове или своје цивилне?), и друго – да је борба против руске економије изашла из оквира региона и прерасла у асиметрични рат на глобалним морима.

Сви који сарађују са Русима су мета

Посебно забрињава чињеница да је нападнути танкер у турском власништву. Порука је јасна: свако ко сарађује са Русијом у транспорту енергената постаје потенцијална мета. То се дешава управо у тренутку када Анкара покушава да се позиционира као кључни медијатор у будућим мировним разговорима, али и као држава која балансира односе са Москвом и Кијевом. Сада се показује да ни турске компаније нису изузете од ризика.

Додатно, све више индиција указује да је Кијев добио политичко одобрење за овако агресивне операције ван Црног мора. Циљ Запада је јасан – максимално ослабити руске приходе од нафте и гаса, па макар то подразумевало ризик за цивилне бродове, тржишта и савезничке компаније.

То отвара ново геополитичко питање: ако Украјина настави да угрожава руске енергетске токове широм света, хоће ли Русија на наредним преговорима почети да истиче захтев за лишавање Украјине њеног приморја – пре свега Одесе.