Da li je ovo poziv Rusiji da se ustremi na Odesu? Ukrajinci potopili tanker kod Senegala

Novi napad na tanker kod obale Senegala pokazuje da je ukrajinska kampanja protiv ruske ekonomije dobila potpuno novu dimenziju – prostornu i političku. Posle udara na dva naftna broda u Crnom moru, Kijev je sada demonstrirao sposobnost i nameru da pogađa ciljeve koji nisu samo u blizini ruske teritorije, već i hiljadama kilometara daleko, u Atlantiku. Tanker M/T Mersin, u turskom vlasništvu a pod panamskom zastavom, napadnut je besposadnim čamcima nedaleko od senegalske obale – što je prvi jasan signal da Ukrajina sprovodi novu fazu svoje asimetrične strategije: udara po mreži koja se na Zapadu naziva „ruska flota u senci“, bez obzira na zastavu ili vlasništvo broda.

Novi napad na naftni tanker, ovoga puta kod obale Senegala, pokazuje da je ukrajinska strategija protiv ruske energetske infrastrukture prerasla u globalnu kampanju. Posle dva udara u Crnom moru, nedaleko od turske obale, Kijev sada demonstrira sposobnost da sprovodi operacije hiljadama kilometara od zone aktivnih borbi. Tanker M/T Mersin, pod panamskom zastavom, ali u vlasništvu turske kompanije, pogodili su ukrajinski bespilotni čamci samo tri milje od senegalske obale. Ovaj incident označava prvo ukrajinsko dejstvo protiv brodova koji se dovode u vezu sa „ruskom flotom u senci“ u Atlantiku. Događaji svedoče o dve nove činjenice – da Ukrajina „može“ i „sme“ da preduzima ovakve akcije, ali ostaje pitanje kakve će one imati posledice po samu Ukrajinu?

Ukrajina već godinama cilja tankere koji prevoze ruske energente, bez obzira na to kojoj državi pripadaju ili pod kojom zastavom plove. Kijev može da tvrdi da su to brodovi koji omogućavaju Rusiji da nastavi izvoz energenata uprkos sankcijama, te da predstavljaju legitimne ciljeve. Udar u blizini Senegala, najverovatnije izveden pomoću besposadnih čamaca, otkriva dva nova elementa: prvo, da Ukrajina može da izvede udar daleko od sopstvenih luka, premda nije poznato da ima ratne brodove u Atlantiku (da li koristi tuđe brodove ili svoje civilne?), i drugo – da je borba protiv ruske ekonomije izašla iz okvira regiona i prerasla u asimetrični rat na globalnim morima.

Svi koji sarađuju sa Rusima su meta

Posebno zabrinjava činjenica da je napadnuti tanker u turskom vlasništvu. Poruka je jasna: svako ko sarađuje sa Rusijom u transportu energenata postaje potencijalna meta. To se dešava upravo u trenutku kada Ankara pokušava da se pozicionira kao ključni medijator u budućim mirovnim razgovorima, ali i kao država koja balansira odnose sa Moskvom i Kijevom. Sada se pokazuje da ni turske kompanije nisu izuzete od rizika.

Dodatno, sve više indicija ukazuje da je Kijev dobio političko odobrenje za ovako agresivne operacije van Crnog mora. Cilj Zapada je jasan – maksimalno oslabiti ruske prihode od nafte i gasa, pa makar to podrazumevalo rizik za civilne brodove, tržišta i savezničke kompanije.

To otvara novo geopolitičko pitanje: ako Ukrajina nastavi da ugrožava ruske energetske tokove širom sveta, hoće li Rusija na narednim pregovorima početi da ističe zahtev za lišavanje Ukrajine njenog primorja – pre svega Odese.