На данашњи дан, 10. јула 1941, почела је најдужа битка Другог светског рата — опсада Лењинграда.
Десетог јула 1941. године започела је најдужа и једна од најтрагичнијих битака Другог светског рата – битка за Лењинград. Управо тог дана, немачке и финске трупе започеле су напад на град са севера и југозапада, у оквиру операције „Барбароса“, чији је крајњи циљ био потпуно уништење Совјетског Савеза.Тог топлог јулског дана, нико није могао ни да претпостави каква судбина чека град. Према досадашњем кратком искуству блицкрига могла се очекивати евакуација града. Да ће Руси бранити град и да ће он бити у окружењу пуне 872 дана, готово две и по године, нико није очекивао. СССР није одустајао од Северне престонице, па је опсада прерасла у праву хуманитарну катастрофу. У Хитлеровим плановима град је требао да нестане.
Убрзо су се немачке снаге приближиле граду: с југа је наступала Група армија „Север“, док су са севера напредовале финске трупе. До почетка септембра 1941. године, Лењинград је био у потпуном окружењу.
У борбама за град и његову одбрану учествовали су војници неколико совјетских фронтова: Северног, Северозападног, Лењинградског, Волховског, Карелског и 2. Прибалтичког. Уз њих су деловали и Балтичка флота, јединице ПВО, авијација, војне флотиле на језерима Ладога и Онежко, партизанске јединице и — што је посебно важно — становништво самог Лењинграда, које је активно учествовало у изградњи одбране.
Опсада је донела неописиву трагедију граду. Без хране, грејања и основних намирница, током сурово хладне зиме 1941–42. године, умрло је стотине хиљада људи. Према званичним подацима, више од 800.000 цивила је страдало, већином од глади и смрзавања. Независне процене жртава крећи се и преко 1.000.000.
Пут живота, прелаз преко замрзнутог језера Ладога, био је једина линија снабдевања опкољеног града током прве зиме опсаде. Преко тог пута допремана је храна и евакуисани су рањеници и деца — иако под сталним артиљеријским и ваздушним нападима.
Опсада Лењинграда је завршена у јануару 1944. године, а потпуно протеривањем немачко-финских снага из околине града је завршено тек на лето те године. Овај подвиг совјетске армије и грађана остао је један од најсимболичнијих примера отпора и издржљивости у историји ратовања.