Уочене су званичне и незваничне посете званичника САД Уругвају, чији чланови сугеришу вероватноћу флексибилности у односу на могуће семантичке или концептуалне грешке садржане у недавним уругвајским прописима о обарањима и пресретању из ваздуха.
Ово би се вероватно претворило у престанак вета на одређене понуде борбених авиона, са очигледним захтевом да се официр за везу САД може доделити уругвајским ваздухопловним снагама, мисијама САД које су постојале у Уругвају до средине седамдесетих година прошлог века.
Слично томе, док се чини да је Влада Уругваја већ углавном склона да годинама одлаже куповину борбених авиона (са ваздухопловним снагама које већ имају проблем с моторима ГЕ Ј85, како би активирале други А-37Б), чини се да су друге понуде за шест авиона БАЕ Хок (BAE Hawk) регистроване са контроверзном ценом од више од 90 милиона долара, док претходни предлози алудирају, са сличним буџетом, на осам или 10 модернизованих авиона Хок, већу количину резервних делова, приручника, симулатора и опционе везе за пренос података, повезаних у реалном времену са савезничким државама.
Ово је у супротности са недавним афирмацијама министра одбране Хавијера Гарсије да би сваки авион овог типа коштао Уругвај „између 80 и 100 милиона долара“, што не одговара реалности.Током претходних 25 година, обрађени су бројни неуспешни напори да се уругвајском ваздухопловству обезбеди борбени авион. Доспевши тако у садашњу хитну ситуацију апсолутног недостатка авиона, остајући на само једном Драгонфлају (А-37В Dragonfly), старијем од 45 година, у летном стању.