Australija i Novi Zeland šalju avione u Novu Kaledoniju kako bi evakuisali svoje građane sa francuske pacifičke teritorije koja je već nedelju dana zahvaćena smrtonosnim nasiljem.
Ministarka inostranih poslova Australije Peni Vong objavila je na platformi H društvenih medija da je Francuska odobrila Kanberi „dva vladina leta “ za evakuaciju Australijanaca i drugih turista iz Nove Kaledonije. Vong je dodala da se putnicima daju prioriteti prema potrebi i da će vlada „nastaviti da radi na daljim letovima“.
Ministar spoljnih poslova Novog Zelanda Vinston Peters rekao je da tamošnja vlada šalje avion u glavni grad ostrva, Numeu, da evakuiše 50 svojih državljana. Peters je priznao da su Novozelanđani u Novoj Kaledoniji „suočeni sa nekoliko izazovnih dana“ i da je njihovo vraćanje kući „hitno bio prioritet“ za Velingtona.
Najmanje šest osoba je poginulo, a stotine je ranjeno otkako je prošlog ponedeljka izbilo nasilje zbog predloga zakona o kojem se raspravlja u francuskom parlamentu koji bi omogućio stanovnicima koji su rođeni u Francuskoj i koji žive u Novoj Kaledoniji 10 godina da glasaju na lokalnim izborima.
Lideri ostrvskog pokreta za nezavisnost kažu da bi ta mera razvodnila glasačku moć domorodačkog naroda Kanaka, koji je trpeo decenijama diskriminacije.
Francuska nacionalna skupština odobrila je tu meru prošle nedelje sa 351 glasa za prema 153 ostala glasa. Predlog zakona tek treba da bude odobren na posebnoj sednici oba doma parlamenta sledećeg meseca.
Desetine kuća i preduzeća opljačkano je i spaljeno u Numei, što je navelo vlasti da uvedu policijski čas od sumraka do zore i zabranu javnih okupljanja. Nasilje je takođe dovelo do zatvaranja škola i preduzeća, kao i aerodroma na ostrvu. Francuska je rasporedila više od 1.000 pripadnika obezbeđenja kako bi pomogla u okončanju nemira, a stotine njih trebalo bi da stigne u utorak (danas).
Najmanje 270 ljudi je uhapšeno.
Francuska je 1998. pristala da Novoj Kaledoniji da više političke moći i autonomije i da održi tri referenduma o statusu ostrva. Birači su odbacili nezavisnost na sva tri referenduma.