Андреј Млакар
Курт Кембел заменик државног секретара САД подигао је недавно поприличну прашину изјавом да би подморнице AUKUS-а који чине Аустралија, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе, које имају јаку подморничку флоту могле да користе своје нападне и стратешке подморнице у рату против Кине у сукобу око острва Тајван.
Кембел сматра да овај подморнички пакт који би могао да постане нови војнополитички савез на Пацифику са подморницама чланица овог савеза би побољшао регионалну стабилност, укључујући и Тајвански мореуз како би се одвратила кинески напад или како он наводи “агресију” на Тајван.
Кембелова визија се не односи само на подморнице, што је он и навео и у свом говору споменуо је и сарадњу са другим државама, не само дипломатски већ и на одбрамбеним плановима што имплицира да AUKUS може да постане нови војно-политички блок. Оно што је NATO у Европи и Атлантику, то би AUKUS требало да постане на Пацифику. У Европи претња је Русија, а на Пацифику Кина. Број земаља које имају спор са Кином је велики: Јапан, Филипини, Јужна Кореја, Вијетнам….
„Оно са чиме се сада суочавамо су изазови који захтевају много дубљи ангажман са савезницима и партнерима, и мислим да ће та идеја временом бити у великом броју потенцијала области сукоба иу низу сценарија“, рекао је Кембел.
Међутим Кина на AUKUS не гледа благонаклоно јер према њима овај пакт подрива мир и безбедност на Пацифику, а подстакао би и трку у наоружању.
Настанак AUKUS -а
Ова прича започела је 2021. године када је Аустралија саопштила одустала од набавки француских конвенционалних подморница ( Аустралија и Француска споразумели су се прво за куповину 8, а касније је тај број нарастао на 12 нових подморница које би требале да замене застареле подморнице класе Колинс). Међутим дошло је до спора око тога колико би подморница требало да буде изграђено у Француској, а колико у Аустралији. Недостатак компромиса довео је до Аустралијске одуке да се раскине уговор и прихвати америчка понуда, што је Француска дочекала на нож. Американци су утешно Аустралијанцима понудили да док им они или Британци не набаве нуклеарне подморнице разместе своје на Пацифику због нарасле експанзије.
Свечано је саопштено да ће се нова пацифичка коалиција АУКУС да заустави кинеску експанзију. Свечано је саопштено да ће Аустралији бити омогућено да заједно са двема чланицама деле вештачку интелигенцију, подморске и остале напредне технологије, као и да продубе кооперацију о ширини одбрамбених способности у Индо-пацифичком региону.
Аустралија је држава која се налази на најмањем континенту и обухвата површину од 7.704.159 квадратних километара. Налази се на јужној хемисфери између Тихог и Индијског океана и поред континеталног дела Аустралије има још и острво Тасамнију, већи број мањих острва у непосредној близини и Велики корални гребен дуж североисточне обале.
Смештена приближно између екватора и границе ледених санти, Аустралија има важан геостратешки положај у односу на азијски, афрички и амерички континет, Атлански, Индијски и Тихи океан. Интересовање за Аустралију нагло је изгубљено крајем Хладног рата и скоро 30 година тај простор је био помало заборављен за геополитичка надметања.
Због таквог положаја одмах после Другог светског рата Аустралија је била увучена у блоковска надметања и структуре које су тад биле фомриране биле су присутне све до краја Хладног рата. На подручју далеког истока и југоисточне Азије после Другог светског рата настале су дубоке промене у односу снага, пораз империјалистичког Јапана, успон комунистичке Кине, стицање независности низа азијских земаља, ликвидирање холандског, британског и француског колонијалног царства. Трет рата на простору Пацифика пао је САД. Али то им није сметало да одмах после рата започну са блоковским повезивањем појединих земаља на Пацифику, које су сматране угроженим од надирања ослободилачких покрета и распадања колонијалног система. Тако је 1952. године дошло до склапања једног од првих уговора на овом подрућју који је добио назив ПАЦИФИЧКИ ПАКТ – АNZUS ( Аустралија, Нови Зеланд, САД). Циљ пакта био је обезбеђивање доминатног положаја САД на Пацифику без Велике Британије, што указује на њену измењену улогу у овом делу света.
Аустралија је почетком 1980-тих као члан АNZUS -а имала значајну контролу јужног Пацифика. Није тад била новост, али није ни данас да се још средином 1980-тих година прошлог века Пентагон показивао велико занимање за неке аустралијске базе које би могле послужити као важна тад међу станица америчким снагама за брзе интервенције за акције на подручју Индокине, Индијског океана, Средњег и Блиског истока и другим подручјима. Данас за спречавање експанзије Кине и посебно њених нуклeарних подморница које су почеле да се приближавају обалама Аустралије и излазе на Пацифик према Хавајима.Интересантно је кад се погледа у историјске књиге да је Аустралија 1980. одбила амерички предлог за учешће њених војника у тад специјалном корпусу АNZUS -пакта, који би као је било замишљено интервенисао у кризним подручјима. Почетком 1970-тих година 20 века Аустралија је по инерцији своје дугогодишње десничарске политике везане прво за Велику Британију, касније за САД тад и дaнас највећу опаснот видела у НР Кини. Та ситуација се променила доласком лабуриста на власт, а онда су се окренули сопственом региону од краја 1980 -тих годинa.
Ситуација се почела мењати када је Кина постала Аустралији важан трговински партнер, па су конзервативци уперили прстом у Совјетски Савез, као највећу опасност за тај део света, без обзира што су Совјети уз Кинезе остали значајан купац аусталijских сировина чак и кад су САД увели ембарго на трговину са Совјетским Савезом због агресије на Авганистан 1979.
Као је тад било наведено у поморско-геополитичкој литератури САД су до краја Хладног рата 1991. чинили значајне напоре да ова зона остане у њиховој интересној сфери и формирање читаве мреже упoришта и пунктова као основне бране ширења тад совјетског и кинеског утицаја, а сад кинеског утицаја.
Иначе САД на Пацифику имају мноштво војних база распршених широм Јапана, Јужне Кореје, Окинаве, Тајвана, Филипина, острва Дијега Гарсије. САД су тад настојали да своју пажању усмере тад према Аустралији посебно према западној Аустралији, комуникацијског центра Harold E Holt North Vest Cape где је пред крај 1980-тих формирана база за ниско и високо фереквентне антене за систем глобалних веза за праћење кретање стратешких подморница 7. пацифичке флоте морнарице САД, везама са земљама АNZUS -a Канадом и Великом Британијом за вођење конвенционалног или нуклeарног рата.
Осим тога важна компонента која ће вероватно бити појачана прислушна станица Смитфилд крај Аделаида која је иначе тад била укључена у NAVSTAR за одреживање циљева стратешким нукеларним подморницама САД. Важну улогу имаће и базу Дарвин на северу Аустралије која је повезана са базом Андерсен на Дијегу Гарсију где слећу стратешки бомбардери Б-52Х, Б-1Б и Б-2. Важну улогу како тад тако би и сад требала да има база Кобурн Соунд на југозападу Аустралије који има важан значај у односу на Индијски океан.
За разлику од Аустралије Нови Зеланд за сад прати сва дешавања око стварања новог војно добраменог савеза. Додуше Ни Нови Зеланд не седи мирно посебно око Споразума о транспацифичком партнерству (ЦПТПП), где је Аусталија најавила да ће блокирати приступ Кине. Транспацифичко партнерство чини за сад 11 држава укључујући ту Аустралију, Нови Зеланд и Јапан. Иначе сви они морају да се једногласно сложе да њиховом пакту приступи и Кина као 12 чланице.
Порука Пекинга
Ни званичан Пекинг није мирно стајао на вест о формирању новог пакта. Пекинг је упозорио на могућност да се Аустралија нађе на листи мета за потенцијални нуклеарни удар због набавке нуклеарних подморница, које ће ности крстареће ракете са нуклеарним бојевим главама и које ће служити америчким стратешким захтевима у региону Пацифика.