АСАДОВ КОЛАПС: “ЏИХАДИСТИ УЛАЗЕ У ХАМУ, ПРИМОРАВАЈУЋИ СИРИЈСКУ ВОЈСКУ ДА СЕ УКОПА ВАН ГРАДА”

Џихадистичке снаге заузеле су у четвртак кључни град Хаму и поред противофанзиве Сиријске Арапске Армије (САА) док тензије ескалирају у ратом разореној Сирији.

Дамаск је објавио, да су сиријске снаге изгубиле контролу над кључним градом Хамом, након друге недеље муњевите офанзиве џихадистичкиј снага која се одвија после губитка Алепа.

Хама је дуго стајао на путу џихадистичким снагама док су покушавале да преузму још градова од Асадове владе. Снаге које су заузеле Алепо од прошлонедељног покретања муњевите офанзиве опколиле су кључни централни град са три стране, рекао је ратни посматрач, усред противофанзиве Асадових снага.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Хама је стратешки лоцирана у централној Сирији, а за војску је кључно да заштити престоницу и седиште моћи, Дамаск.

Милитанти су „опколили град Хаму са три стране и сада су присутне на удаљености од 3 до 4 километра (1,9 до 2,5 миље) од њега“, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права. Опсерваторија са седиштем у Британији, која се ослања на мрежу извора у Сирији, саопштила је да је владиним снагама „остављен само један излаз према Хомсу на југу“. Неколико сати касније, владине снаге су објавиле пад града.

Џихадистичке снаге саопштиле су да су преузеле контролу над затвором Хама и ослободиле затворенике. „Наше снаге су ушле у централни затвор Хама и ослободиле стотине затвореника“, рекао је Хасан Абдел Гани, вођа јединице за војне операције милитаната, на Телеграму.

Владине снаге су признале да су изгубиле контролу над Хамом. „У протеклих неколико сати, уз интензивирање сукоба између наших војника и терористичких група… ове групе су успеле да пробију бројне осовине у граду и уђу у њега“, наводи се у саопштењу сиријске војске и додаје да „тамо стациониране војне јединице су се преместиле“ ван града.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Кључ за успехе милитаната од почетка офанзиве прошле недеље било је преузимање Алепа, који за више од деценије рата никада није у потпуности испао из руку режима.

Шеф терористичке групе Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ) Абу Мухамад ел Џулани посетио је у среду знамениту цитаделу Алепа. Слике објављене на Телеграм каналу џихадистичких снага приказују Џуланија како маше присталицама из аутомобила са отвореним кровом док је у посети историјској тврђави.

У Хами, тридесетшестогодишњи возач доставе Васим рекао је да су звуци били “заиста застрашујући” и да се непрекидно бомбардовање јасно чуло. „Остаћу код куће јер немам куда друго да побегнем“, рекао је.

Док су милитантне снаге које су напредовале наишле на мали отпор раније у својој офанзиви, борбе око Хаме биле су посебно жестоке.

© shutterstock/Mohammad Bash

Асад је наредио повећање плата каријерним војницима за 50 одсто, известила је сиријска арапска новинска агенција (SANA), која жели да ојача своје снаге за контраофанзиву.

Извор из сиријске војске на који се позива SANA раније је известио о “жестоким борбама” против џихадиста у северној провинцији Хама од јутра, додајући да су “заједнички сиријско-руски ратни авиони” део напора.

Опсерваторија је саопштила да су владине снаге довеле “велике војне конвоје у Хаму” и њена предграђа у последња 24 часова. “Десетине камиона” натоварених тенковима, оружјем, муницијом и војницима кренуло је према граду, наводи се у саопштењу. У њему се наводи да су „владине снаге и провладини борци предвођени руским и иранским официрима били у стању да одбију“ напад северозападно од Хаме пре заузимања града. Такође се наводи да су борбе биле близу области углавном насељене Алавитима, следбеницима истог огранка шиитског ислама као и председник. Немачка новинска агенција Deutsche Presse-Agentur (dpa) објавила је убиство свог награђиваног сиријског фотографа Анаса Алхарбутлија у ваздушном нападу у близини Хаме.

Уједињене нације су у среду саопштиле да је 115.000 људи “ново расељено широм Идлиба и северног Алепа” због борби.

© shutterstock/ Mohammad Bash

Опсерваторија каже да су у борбама погинуле 704 особе, углавном бораца, али и 110 цивила.

Све до прошле недеље, рат у Сирији је углавном био у мировању неколико година, али аналитичари кажу да ће насиље неминовно да се разбукта јер никада није истински решено.

„Многи креатори политике су мислили, па, Асад је победио, нема рата“, рекла је Рим Туркмани, директор Програма за истраживање сукоба у Сирији на Лондонској школи економије. Али „бринемо због овога годинама, да чињеница да нема интензивног насиља не значи да је сукоб завршен“, рекла је она за AFP.

Иако су милитантне снаге можда брзо напредовале, то не значи да ће имати капацитет да задрже територију коју су заузеле.

„Врло је добро организовано, идеолошки вођено“, рекао је Туркмани. “Међутим, они су се врло брзо и врло танко проширили. И мислим да ће врло брзо схватити да је изван њихових капацитета да одржавају ове области и, што је најважније, да њима управљају.”

Асад под притиском

Башар Асад је под растућим притиском док његова војска пати од неуспеха, економија се погоршава, његова подршка опада, а страни подржаваоци његове владе фокусирани су на друге.

Брз пад Алепа пољуљао је Асадов легитимитет и охрабрио његове противнике, кажу аналитичари.

Док је Дамаск и даље снажно утврђен, а владине снаге су у среду покренуле контранападе уз руску ваздушну подршку, губитак Алепа, сиријског комерцијалног центра, је кључан.

“Асадов режим се жестоко борио од 2012. до 2016. године да поврати пола града, тако да његов тако брз губитак представља понижавајући пораз и илуструје крхкост режимске владавине у Сирији“, рекао је Чарлс Листер из Института за Блиски исток.

Напредак милитантних снага затекао је многе неспремне, али Асадове рањивости су дуготрајне.

„Од 2011. године, сиријска војска се суочава са губитком људства, опреме и морала“, рекао је Давид Ригуле-Розе из Француског института за међународне и стратешке послове. Премало плаћени војници су наводно опљачкали ресурсе да би преживели, а многи младићи су избегли регрутацију, рекао је он, додајући да су око Алепа Асадове снаге напустиле контролне пунктове.

Harmoon Center са седиштем у Истанбулу приметио је да је војска избегавала конфронтацију, остављајући за собом велике количине опреме – што је показатељ њене слабости изван Дамаска.

До колапса Асадових снага у Алепу дошло је упркос војним припремама, рекао је истраживач Блиског истока Ајмен ал Тамими. Он је неуспех приписао „самозадовољству“ Дамаска и његових савезника „делимично вођених уверењем да ће споразум о прекиду ватре који је на снази од 2020. године на крају бити одржан“.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Западне владе, које су углавном отписале сиријски сукоб, можда ће морати да преиспитају.

„Рат, санкције и стагнирајућа економија нагризли су подршку режима, чак и међу онима који су га подржали 2011. године“, рекао је Фабрис Баланш, аутор књиге „Лекције из сиријске кризе“.

Гласине о државним ударима кружиле су током викенда, додатно нарушавајући Асадов имиџ. „Три четвртине становништва живи испод границе сиромаштва, а незадовољство расте у заједницама“, тврди Ригуле-Розе.

“Не ради се само о опстанку Асадовог клана, већ и читаве алавитске заједнице која стоји иза режима“, рекао је он.

Асадове изазове отежава ослабљена подршка његових савезника, Русије и Ирана.

Русија је и даље заглибљена у рату у Украјини, док су Иран и наоружане групе које подржава, укључујући либански Хезболах, претрпели неуспехе у борбама са Израелом.

Руски ваздушни напади подржали су Асадове снаге у близини Хаме у среду, али аналитичари сумњају да он може да поврати Алеп без значајне копнене подршке савезника.

Асадово нагињање ка Москви је такође изнервирало Техеран. „Асад зна да његов режим виси о концу и настоји да продуби везе са Москвом како би смањио ослањање на Иран“, рекао је Ригуле-Розе.

Тензије између Русије и Ирана одражавају међусобно неповерење упркос заједничким интересима у Сирији.

Асад се такође може плашити политичких последица. „Мислио је да је успео и почео је да се плаши да ће бити приморан да прихвати примену Резолуције Савета безбедности 2254 из 2015. године, девет година након њеног издавања, и да прихвати политичку транзицију“, саопштио јеHarmoon Center.

Разговори изасланика УН

У међувремену, УН су у среду известиле да се специјални изасланик УН за Сирију Геир Педерсен састао са сиријским личностима и међународним актерима како би смањио тензије. „Наш специјални изасланик за Сирију, Геир Педерсен, разговарао је телефонима са читавим спектром сиријских странака и кључних међународних актера“, рекао је портпарол Стефан Дужарик на конференцији за новинаре.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Дужарик је рекао да се Педерсен састао у среду у Женеви са представницима Русије, Турске и САД као део „ad hoc радне групе за прекид ватре“ коју је основала Међународна група за подршку Сирији (ISSG). Основан је у фебруару 2022. године да „предузме хитне кораке да обезбеди пуну подршку свих страна у сукобу за прекид сукоба“, наводи канцеларија УН специјалног изасланика генералног секретара за Сирију.

Дужарик је рекао да је Педерсен разговарао са вишим саветником иранског министра спољних послова за специјална политичка питања Асгаром Каџијем и Басамом ал Сабагом, министром спољних послова сиријске владе.

„Господин Педерсен ће ускоро отпутовати у Доху на неколико састанака“ како би помогао у деескалацији ситуације у Сирији, додао је он.

Истичући важност политичког решења, Дужарик је навео: „Његова порука свима је иста: хитно је деескалирати, хитно је заштитити цивиле и хитно је спречити даље крвопролиће“.

Јасно је, да је судбина Сирије у рукама Русије, САД и Турске и да све зависи од њиховог договора. А како ће се то завршити, остаје да видимо. Сигурно је, све док се ова тројка не договори, цену ће да плаћају обични “мали људи”.