ASADOV KOLAPS: “DŽIHADISTI ULAZE U HAMU, PRIMORAVAJUĆI SIRIJSKU VOJSKU DA SE UKOPA VAN GRADA”

Džihadističke snage zauzele su u četvrtak ključni grad Hamu i pored protivofanzive Sirijske Arapske Armije (SAA) dok tenzije eskaliraju u ratom razorenoj Siriji.

Damask je objavio, da su sirijske snage izgubile kontrolu nad ključnim gradom Hamom, nakon druge nedelje munjevite ofanzive džihadističkij snaga koja se odvija posle gubitka Alepa.

Hama je dugo stajao na putu džihadističkim snagama dok su pokušavale da preuzmu još gradova od Asadove vlade. Snage koje su zauzele Alepo od prošlonedeljnog pokretanja munjevite ofanzive opkolile su ključni centralni grad sa tri strane, rekao je ratni posmatrač, usred protivofanzive Asadovih snaga.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Hama je strateški locirana u centralnoj Siriji, a za vojsku je ključno da zaštiti prestonicu i sedište moći, Damask.

Militanti su „opkolili grad Hamu sa tri strane i sada su prisutne na udaljenosti od 3 do 4 kilometra (1,9 do 2,5 milje) od njega“, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava. Opservatorija sa sedištem u Britaniji, koja se oslanja na mrežu izvora u Siriji, saopštila je da je vladinim snagama „ostavljen samo jedan izlaz prema Homsu na jugu“. Nekoliko sati kasnije, vladine snage su objavile pad grada.

Džihadističke snage saopštile su da su preuzele kontrolu nad zatvorom Hama i oslobodile zatvorenike. „Naše snage su ušle u centralni zatvor Hama i oslobodile stotine zatvorenika“, rekao je Hasan Abdel Gani, vođa jedinice za vojne operacije militanata, na Telegramu.

Vladine snage su priznale da su izgubile kontrolu nad Hamom. „U proteklih nekoliko sati, uz intenziviranje sukoba između naših vojnika i terorističkih grupa… ove grupe su uspele da probiju brojne osovine u gradu i uđu u njega“, navodi se u saopštenju sirijske vojske i dodaje da „tamo stacionirane vojne jedinice su se premestile“ van grada.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Ključ za uspehe militanata od početka ofanzive prošle nedelje bilo je preuzimanje Alepa, koji za više od decenije rata nikada nije u potpunosti ispao iz ruku režima.

Šef terorističke grupe Hajat Tahrir al Šam (HTŠ) Abu Muhamad el Džulani posetio je u sredu znamenitu citadelu Alepa. Slike objavljene na Telegram kanalu džihadističkih snaga prikazuju Džulanija kako maše pristalicama iz automobila sa otvorenim krovom dok je u poseti istorijskoj tvrđavi.

U Hami, tridesetšestogodišnji vozač dostave Vasim rekao je da su zvuci bili “zaista zastrašujući” i da se neprekidno bombardovanje jasno čulo. „Ostaću kod kuće jer nemam kuda drugo da pobegnem“, rekao je.

Dok su militantne snage koje su napredovale naišle na mali otpor ranije u svojoj ofanzivi, borbe oko Hame bile su posebno žestoke.

© shutterstock/Mohammad Bash

Asad je naredio povećanje plata karijernim vojnicima za 50 odsto, izvestila je sirijska arapska novinska agencija (SANA), koja želi da ojača svoje snage za kontraofanzivu.

Izvor iz sirijske vojske na koji se poziva SANA ranije je izvestio o “žestokim borbama” protiv džihadista u severnoj provinciji Hama od jutra, dodajući da su “zajednički sirijsko-ruski ratni avioni” deo napora.

Opservatorija je saopštila da su vladine snage dovele “velike vojne konvoje u Hamu” i njena predgrađa u poslednja 24 časova. “Desetine kamiona” natovarenih tenkovima, oružjem, municijom i vojnicima krenulo je prema gradu, navodi se u saopštenju. U njemu se navodi da su „vladine snage i provladini borci predvođeni ruskim i iranskim oficirima bili u stanju da odbiju“ napad severozapadno od Hame pre zauzimanja grada. Takođe se navodi da su borbe bile blizu oblasti uglavnom naseljene Alavitima, sledbenicima istog ogranka šiitskog islama kao i predsednik. Nemačka novinska agencija Deutsche Presse-Agentur (dpa) objavila je ubistvo svog nagrađivanog sirijskog fotografa Anasa Alharbutlija u vazdušnom napadu u blizini Hame.

Ujedinjene nacije su u sredu saopštile da je 115.000 ljudi “novo raseljeno širom Idliba i severnog Alepa” zbog borbi.

© shutterstock/ Mohammad Bash

Opservatorija kaže da su u borbama poginule 704 osobe, uglavnom boraca, ali i 110 civila.

Sve do prošle nedelje, rat u Siriji je uglavnom bio u mirovanju nekoliko godina, ali analitičari kažu da će nasilje neminovno da se razbukta jer nikada nije istinski rešeno.

„Mnogi kreatori politike su mislili, pa, Asad je pobedio, nema rata“, rekla je Rim Turkmani, direktor Programa za istraživanje sukoba u Siriji na Londonskoj školi ekonomije. Ali „brinemo zbog ovoga godinama, da činjenica da nema intenzivnog nasilja ne znači da je sukob završen“, rekla je ona za AFP.

Iako su militantne snage možda brzo napredovale, to ne znači da će imati kapacitet da zadrže teritoriju koju su zauzele.

„Vrlo je dobro organizovano, ideološki vođeno“, rekao je Turkmani. “Međutim, oni su se vrlo brzo i vrlo tanko proširili. I mislim da će vrlo brzo shvatiti da je izvan njihovih kapaciteta da održavaju ove oblasti i, što je najvažnije, da njima upravljaju.”

Asad pod pritiskom

Bašar Asad je pod rastućim pritiskom dok njegova vojska pati od neuspeha, ekonomija se pogoršava, njegova podrška opada, a strani podržavaoci njegove vlade fokusirani su na druge.

Brz pad Alepa poljuljao je Asadov legitimitet i ohrabrio njegove protivnike, kažu analitičari.

Dok je Damask i dalje snažno utvrđen, a vladine snage su u sredu pokrenule kontranapade uz rusku vazdušnu podršku, gubitak Alepa, sirijskog komercijalnog centra, je ključan.

“Asadov režim se žestoko borio od 2012. do 2016. godine da povrati pola grada, tako da njegov tako brz gubitak predstavlja ponižavajući poraz i ilustruje krhkost režimske vladavine u Siriji“, rekao je Čarls Lister iz Instituta za Bliski istok.

Napredak militantnih snaga zatekao je mnoge nespremne, ali Asadove ranjivosti su dugotrajne.

„Od 2011. godine, sirijska vojska se suočava sa gubitkom ljudstva, opreme i morala“, rekao je David Rigule-Roze iz Francuskog instituta za međunarodne i strateške poslove. Premalo plaćeni vojnici su navodno opljačkali resurse da bi preživeli, a mnogi mladići su izbegli regrutaciju, rekao je on, dodajući da su oko Alepa Asadove snage napustile kontrolne punktove.

Harmoon Center sa sedištem u Istanbulu primetio je da je vojska izbegavala konfrontaciju, ostavljajući za sobom velike količine opreme – što je pokazatelj njene slabosti izvan Damaska.

Do kolapsa Asadovih snaga u Alepu došlo je uprkos vojnim pripremama, rekao je istraživač Bliskog istoka Ajmen al Tamimi. On je neuspeh pripisao „samozadovoljstvu“ Damaska i njegovih saveznika „delimično vođenih uverenjem da će sporazum o prekidu vatre koji je na snazi od 2020. godine na kraju biti održan“.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Zapadne vlade, koje su uglavnom otpisale sirijski sukob, možda će morati da preispitaju.

„Rat, sankcije i stagnirajuća ekonomija nagrizli su podršku režima, čak i među onima koji su ga podržali 2011. godine“, rekao je Fabris Balanš, autor knjige „Lekcije iz sirijske krize“.

Glasine o državnim udarima kružile su tokom vikenda, dodatno narušavajući Asadov imidž. „Tri četvrtine stanovništva živi ispod granice siromaštva, a nezadovoljstvo raste u zajednicama“, tvrdi Rigule-Roze.

“Ne radi se samo o opstanku Asadovog klana, već i čitave alavitske zajednice koja stoji iza režima“, rekao je on.

Asadove izazove otežava oslabljena podrška njegovih saveznika, Rusije i Irana.

Rusija je i dalje zaglibljena u ratu u Ukrajini, dok su Iran i naoružane grupe koje podržava, uključujući libanski Hezbolah, pretrpeli neuspehe u borbama sa Izraelom.

Ruski vazdušni napadi podržali su Asadove snage u blizini Hame u sredu, ali analitičari sumnjaju da on može da povrati Alep bez značajne kopnene podrške saveznika.

Asadovo naginjanje ka Moskvi je takođe iznerviralo Teheran. „Asad zna da njegov režim visi o koncu i nastoji da produbi veze sa Moskvom kako bi smanjio oslanjanje na Iran“, rekao je Rigule-Roze.

Tenzije između Rusije i Irana odražavaju međusobno nepoverenje uprkos zajedničkim interesima u Siriji.

Asad se takođe može plašiti političkih posledica. „Mislio je da je uspeo i počeo je da se plaši da će biti primoran da prihvati primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 2254 iz 2015. godine, devet godina nakon njenog izdavanja, i da prihvati političku tranziciju“, saopštio jeHarmoon Center.

Razgovori izaslanika UN

U međuvremenu, UN su u sredu izvestile da se specijalni izaslanik UN za Siriju Geir Pedersen sastao sa sirijskim ličnostima i međunarodnim akterima kako bi smanjio tenzije. „Naš specijalni izaslanik za Siriju, Geir Pedersen, razgovarao je telefonima sa čitavim spektrom sirijskih stranaka i ključnih međunarodnih aktera“, rekao je portparol Stefan Dužarik na konferenciji za novinare.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Dužarik je rekao da se Pedersen sastao u sredu u Ženevi sa predstavnicima Rusije, Turske i SAD kao deo „ad hoc radne grupe za prekid vatre“ koju je osnovala Međunarodna grupa za podršku Siriji (ISSG). Osnovan je u februaru 2022. godine da „preduzme hitne korake da obezbedi punu podršku svih strana u sukobu za prekid sukoba“, navodi kancelarija UN specijalnog izaslanika generalnog sekretara za Siriju.

Dužarik je rekao da je Pedersen razgovarao sa višim savetnikom iranskog ministra spoljnih poslova za specijalna politička pitanja Asgarom Kadžijem i Basamom al Sabagom, ministrom spoljnih poslova sirijske vlade.

„Gospodin Pedersen će uskoro otputovati u Dohu na nekoliko sastanaka“ kako bi pomogao u deeskalaciji situacije u Siriji, dodao je on.

Ističući važnost političkog rešenja, Dužarik je naveo: „Njegova poruka svima je ista: hitno je deeskalirati, hitno je zaštititi civile i hitno je sprečiti dalje krvoproliće“.

Jasno je, da je sudbina Sirije u rukama Rusije, SAD i Turske i da sve zavisi od njihovog dogovora. A kako će se to završiti, ostaje da vidimo. Sigurno je, sve dok se ova trojka ne dogovori, cenu će da plaćaju obični “mali ljudi”.