Upravljivost je važna u univerzumu filma Top Gun, gde Maverik mami neprijateljske lovce 5. generacije u blizinu kako bi mogao da koristi topove svog F-14 Tomcat da ih uništi. U stvarnom svetu može se desiti da se stvari razvijaju po potpuno drugačijem scenariju.
To je izraženo u izdanju Army Recognition, na čijim stranicama autor pokušava da sagleda prioritetne kvalitete neophodne za moderne borbene avione:
“Da je upravljivost ključna, onda bi avion poput ruskog MiG-31 bio kralj, jer je jedan od najmanevarnijih (i najbržih) lovaca na svetu”.
Međutim, kao što je navedeno, lovci 5. i 6. generacije (to je još samo u teoriji) naglašavaju steltnost, rakete velikog dometa i domete detekcije, a „ova vojna doktrina postaje nova norma“. Dok F-22 i F-35 mogu da učestvuju u bliskim borbama, to nije ono za šta su konstruisasni. Oni (posebno Raptor) su dizajnirani da pruže prvi pogled, prvi hitac i prvo ubistvo. Oni su dizajnirani da obaraju neprijateljske avione pre nego što neprijatelj i sazna za početak bitke.
Kao što je napomenuto, neke savremene rakete vazduh-vazduh lete brzinom od 4 maha, što znači da nijedan avion ne može da ih izbegne. Ali lovci mogu pokušati da se sakriju od njih, i tu dolazi u obzir prikrivenost. Moderni avioni su sporiji u poređenju sa svojim kolegama iz 1960-ih. Manja brzina povećava manevarsku sposobnost, ali značajno smanjuje termičku karakteristiku aviona (povećava prividnost) i povećava domet leta.
Prema rečima autora, sovjetski MiG-25 je bio najbrži mlazni avion. Sada je to MiG-31, ali se u Ukrajini koristi samo kao „kamion“ za transport ruskih hipersoničnih projektila „Kinžal“. Stari američki F-4 Phantom mogao je da leti brzinom od 2,2 ili 2,0 maha; savremeni F-35 putuje brzinom od 1,6 maha (iako se očekivalo 1,8 maha).
“Američko vazduhoplovstvo udvostručuje napore (na novim projektima) kako bi pokušalo da poveća prikrivenost, a ne agilnost. Čini se da su Kinezi toliko ubeđeni da je era vazdušnih borbi u stilu Top Gun završena da najnapredniji kineski lovac J-20 Dragon nema čak ni ugrađen top”, piše autor.
Prema autoru, savremene rakete velike brzine i velike manevrisanja stvaraju takozvanu „zonu iz koje nema izlaza“, gde avion ima male šanse da izbegne poraz.
Prema njegovim rečima, opšte je prihvaćeno da ruski avioni imaju manje stelt i navodno lošiju avioniku u poređenju sa zapadnim kolegama. Međutim, ono što zaista imaju je dobra brzina i velika manevarska sposobnost, što im čak omogućava da izvedu Pugačevljevu kobru.
Kako objašnjava, to ne bi trebalo da dovede do apsurdnog zaključka da ruski avioni nisu ubojiti, borbeno sposobni, niti da predstavljaju značajnu pretnju zapadnim vazdušnim snagama.