Талси Габард против ратне машинерије: Сукоб у врху САД и поларизација друштва. Директорка америчке Националне обавештајне службе изнела истину о иранском нуклеарном програму, али је Трамп не жели да чује своје агенције. Изгледа да постоји неко са вишим ауторитетом од њих.
Најновија дешавања у Вашингтону откривају дубоки расцеп унутар америчке администрације када је реч о приступу иранском питању и ескалацији на Блиском Истоку. На удару се нашла директорка Националне обавештајне службе САД, Талси Габард, која је отворено потврдила оно што обавештајна заједница већ дуже време зна — Иран не производи нуклеарно оружје.Габард, потпуковница, која се годинама противила америчким војним интервенцијама и била члан инвазионих трупа у Ираку, сада, као званични глас највише обавештајне инстанце у земљи, у марту је јасно изјавила пред Конгресом да нема доказа да Иран тежи изради нуклеарне бомбе. Међутим, уместо да њено мишљење буде кључни део одлучивања, председник Доналд Трамп је јавно одбацио њене изјаве рекавши: „Не занима ме шта је рекла. Мислим да су били веома близу.“ Док Трамп “мисли” да су “близу израде”, за њега нису релевантне чињенице које прикупљају обавештајне службе, које су вероватно и најмоћније на свету у погледу приступа тако важним подацима. Његов одговор на новинарско питање само је продубио утисак да чак ни председник САД не одлучује самостално, већ да делује под притиском моћнијих интереса.
Америчка обавештајна служба позива да се спречи рат!?
Још више тензија изазвало је видео обраћање Талси Габард након њене посете Хирошими, у којем је приказано симулирано уништење америчких градова у потенцијалном нуклеарном рату. У видео снимку она упозорава да свет иде ка провалији због бахатости политичке елите која верује да може започињати ратове, а да последице неће стићи њих, већ „оне друге“. Та порука изазвала је негодовање у Белој кући и довела до тога да буде искључена из неколико важних састанака, укључујући и онај у Кемп Дејвиду. На друштвеним мрежама је позната и као “агент Кремља”.
Габард је, према речима блиских сарадника, „шокирана“ нивоом уништења који је видела у Јапану, и ту слику носи као опомену. Ако оставимо по страни политичка превирања унутар једне партије, уочавамо да је ово једна од ретких опомена да нека америчка обавештајна служба заправо жели да спречи рат. Ипак, јасно је да постоје неки виши интереси и ауторитети који доносе одлуку да ли ће Сједињене Државе да ступе у неки рат или не.