Америчка морнарица трпи озбиљне губитке јер део флоте нападних подморница годинама чека улазак у бродоградилишта на ремонт или повлачење из службе. Таква кашњења су флоти већ однела више од 41 бродске године оперативног времена.
Главни проблем су преоптерећени капацитети бродоградилишта. Подморнице које више не могу у оперативну употребу остају са посадама на везу, што ствара високе трошкове без стварног борбеног учинка.
Подморнице чекају, трошкови расту
УСС Пасадена ушла је у неактивни статус 1. јануара 2025. године. Улазак у Норфолк Навал Схипyард ради повлачења из службе очекује се тек 15. новембра 2028, после 1.414 дана чекања због ограничених капацитета.
Током тог периода подморница не може у оперативну употребу јер јој је истекла сертификација за роњење, али посада остаје укрцана. Морнарица у међувремену користи брод за обуку, а трошак за УСС Пасадена процењује се на око 300 милиона долара.
Без корективних мера, још 15 нападних подморница могло би да уђе у исти режим у периоду од фискалне 2026. до 2030. године. Процењује се да би то донело више од 14.000 дана неактивног стајања и око 3,1 милијарду долара трошкова за одржавање и подршку.
Проблем се гомила годинама
У последњој деценији америчка морнарица потрошила је око 3,3 милијарде долара на неактивне подморнице класе Лос Ангелес и још око 835 милиона на неактивне подморнице класе Виргиниа. Просечно, сваки дан чекања подморнице на везу кошта око 230.000 долара.
Додатни ударац је одлука да се УСС Боисе повуче из службе после око 1,6 милијарди долара уложених у ремонт. Морнарици је препоручено да размотри алтернативне моделе повлачења нападних подморница, укључујући вађење горива ван сувих докова и смањење бројности посада на бродовима који чекају расходовање.