Kina je saopštila da će ove godine povećati svoj budžet za odbranu za 7,2%, nastavljajući svoju kampanju za izgradnju veće i modernije vojske. Kina zadržava drugo mesto po vojnim rashodima sa 245 milijardi dolara godišnje.
Budžet za kinesku vojsku biće uvećan za 7%. Kineska vojna potrošnja, koja iznosi oko 245 milijardi dolara, ostaje druga najveća na svetu, odmah iza Sjedinjenih Država. Ipak, Kina već ima najveću mornaricu na svetu, što je ključni deo njene strategije proširenja uticaja u regionu. Kina nastavlja da ulaže u visokorazvijene vojne tehnologije, uključujući stelt lovce, nosače aviona i širenje nuklearnog arsenala, dok napetosti sa SAD, Tajvanom, Japanom i susedima u Južnom kineskom moru rastu. Kinezi su i pioniri nekih izrazito zahtevnih projekta. Zvanično, povećanje za vojni budžet rukovodstvo pravda održavanju i poboljšanju uslova za 2 miliona pripadnika Narodnooslobodilačke armije. Treba uračunati i sve intenzivnije vežbe, naročito na moru.
Vojni budžet je objavljen na Nacionalnom narodnom kongresu, godišnjem sastanku kineskog parlamenta. Međutim, Pentagon i mnogi zapadni mediji procenjuju da bi ukupna kineska vojna potrošnja mogla biti i za 40% veća. Naime, pojedini troškovi nisu uključeni u zvanični budžet za odbranu, već se finansiraju iz drugih izvora.
Kina doživljava procvat brodogradnje. Sada je vlasnica najveće flote, a SAD čekaju korenite promene na industrijskom planu, ali i u zakonodavstvu, kako bi smanjile taj jaz. Naime, SAD su donele zakon na čijem osnovu bi mogle da presele svoju brodogradnju i na partnere u Pacifiku (Južna Koreja, Japan). Uslov su finansijski povoljnije ponude od onih koje pruža američki partner, odnosno, da brodogradilišta nisu imovina kineskih vlasnika.