Rat Irana i Izraela: koga je više koštao? Iran doživeo razaranja vojne infrastrukture i ljudske gubitke. Izraelu stradala infrastruktura, biznis, trošio skupe rakete.
Nedavna eskalacija između Irana i Izraela ostavila je dubok trag na obe strane — i u materijalnom i u vojno-strategijskom smislu. Dok se u javnosti najčešće govori o broju raketa, dronova i pogodaka, pravi teret ovog konflikta meri se u milijardama dolara. Dolazi vreme da se povuče crta.
Prema procenama Blumberga, Izrael je već pretrpeo preko 3 milijarde dolara direktne štete usled iranskog raketnog udara. Ova cifra obuhvata uništene zgrade, štetu lokalnog biznisa i štetu infrastrukture. Ipak, ukupna cena rata bi, prema rečima ministra finansija, mogla da dostigne i 12 milijardi dolara — uz uračunatu cenu presretača, aviona, raketnih sistema i ostalih komponenti ratne mašinerije.
Suština problema za Izrael leži u tome što je ekonomska logika ovog sukoba potpuno na strani Irana. Jedna balistička raketa koju Iran lansira zahtevaće i do 8 puta veću sumu koja će otići na rakete-presretače. To znači da iranskim raketama nije potrebno da pogode cilj — dovoljno je da budu lansirane. Izrael će ih svakako pokušati presretanje, a svaka intervencija košta više miliona dolara. I presretanje i pogodak znače finansijski minus za Izrael. Manji ili veći.
Pored toga, Iran je tokom ovog konflikta uspeo da obori najmanje sedam izraelskih dronova, uključujući letelice Hermes 900 (tri potvrđena slučaja), kao i bespilotne sisteme Heron TP i Eitan. Ovi dronovi predstavljaju skupe i sofisticirane sisteme, čija cena može dostići nekoliko desetina miliona dolara po jedinici. Sa druge, strane, to nije težak udarac uzimajući da nisu oboreni skupi borbeni avioni vredni i do 100 miliona dolara.
Međutim, ni Teheran nije prošao nekažnjeno. Izraelski udari su naneli značajnu štetu iranskim vojnim i nuklearnim kapacitetima. Uništeni su pojedini lansirni sistemi, sistemi PVO, i zabeleženi su i teški gubici među komandnim kadrom i naučnim osobljem. Udar za Iran nije prvenstveno finansijski, već strateški — sa dugoročnim posledicama. Finansijske procene štete koju je pretrpeo Iran još uvek nije moguće opredeliti.
Izrael sa Iranom može voditi samo kraći rat
Na kraju, ova faza konflikta pokazala je da Iran, čak i kada unapred zna da mu svaka raketa možda neće pogoditi cilj, računa na ekonomsku iscrpljenost protivnika. Jedan lansirni signal iz Irana primorava Izrael na odbrambenu reakciju vrednu milione. Zato je Izraelu bio neophodan što kraći rat.
Ove cifre , par miliardi deluju malo. Sigurno je mnogo više.