Sa približno 40.000 do 50.000 američkih vojnika, brojnim vazdušnim, mornaričkim i kopnenim bazama, kao i najmodernijim sistemima za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, Sjedinjene Države održavaju stalnu i duboku vojnu infrastrukturu na pragu Irana.
Amerika ima baze u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru, Iraku, Siriji, UAE, kao i bliske vojne odnose sa Izraelom. Iz ovih pozicija, SAD imaju potpuni obruč oko Irana, što postavlja ozbiljno pitanje: ko je zaista pretnja kome u regionu? SAD imaju do 50.000 vojnika u ovim zemljama. Najveća baza američke mornarice u regionu nalazi se u Bahreinu, gde je stacionirana Peta flota. U Kataru, na bazi Al Udeid, nalazi se isturena komanda CENTCOM-a, kao i borbeni i izviđački avioni. U Kuvajtu, na bazi Kamp Arifdžan, SAD drže velike količine prethodno razmeštene vojne tehnike. U Iraku i Siriji, američke snage su delovale pod izgovorom borbe protiv ISIS-a. Ipak, SAD se povlače iz Sirije. U UAE, baza Al Dafra služi kao čvorište za dronove i F-35 borbene avione.Dok SAD tvrde da njihovo prisustvo u regionu služi “stabilnosti i zaštiti saveznika”, svet vidi ovaj raspored kao potpuno okruživanje i vojni pritisak na Iran. SAD su sve ove baze koristile za različite vojne intervencije, i okupaciju pojedinih zemalja. Iran je uoči sukoba sa Izraelom pretio da će napasti američke baze, ali je taj korak izostao. Formalno, Iran i dalje pregovara sa SAD. Napad na ove baze bi svakako bio razlog da SAD uđu rat, Iran to ne želi. Slušajući reči američkih zvaničnika, oni su čekali i žrtve američkih državljana (kojih u Izraelu ima preko 700.000) kako bi optužili Iran za ubistva Amerikanaca i povod za rat. Amerika, bukvalno, čeka neki povod za rat. Iran ne želi da ga pruži.
Sjedinjene Države su još uvek van sukoba. Dok se Tramp trudi da ne sluša poruke šefova njegovih obaveštajnih službi, kako u Iranu nema nuklearnog oružja, u ovim bazama je vrlo napeto. Ukoliko dođe do direktne konfrontacije, upravo će te baze i vojnici postati prva meta iranskog odgovora.