Са приближно 40.000 до 50.000 америчких војника, бројним ваздушним, морнаричким и копненим базама, као и најмодернијим системима за противваздушну и противракетну одбрану, Сједињене Државе одржавају сталну и дубоку војну инфраструктуру на прагу Ирана.
Америка има базе у Бахреину, Кувајту, Катару, Ираку, Сирији, УАЕ, као и блиске војне односе са Израелом. Из ових позиција, САД имају потпуни обруч око Ирана, што поставља озбиљно питање: ко је заиста претња коме у региону? САД имају до 50.000 војника у овим земљама. Највећа база америчке морнарице у региону налази се у Бахреину, где је стационирана Пета флота. У Катару, на бази Ал Удеид, налази се истурена команда CENTCOM-а, као и борбени и извиђачки авиони. У Кувајту, на бази Камп Арифџан, САД држе велике количине претходно размештене војне технике. У Ираку и Сирији, америчке снаге су деловале под изговором борбе против ИСИС-а. Ипак, САД се повлаче из Сирије. У УАЕ, база Ал Дафра служи као чвориште за дронове и F-35 борбене авионе.Док САД тврде да њихово присуство у региону служи “стабилности и заштити савезника”, свет види овај распоред као потпуно окруживање и војни притисак на Иран. САД су све ове базе користиле за различите војне интервенције, и окупацију појединих земаља. Иран је уочи сукоба са Израелом претио да ће напасти америчке базе, али је тај корак изостао. Формално, Иран и даље преговара са САД. Напад на ове базе би свакако био разлог да САД уђу рат, Иран то не жели. Слушајући речи америчких званичника, они су чекали и жртве америчких држављана (којих у Израелу има преко 700.000) како би оптужили Иран за убиства Американаца и повод за рат. Америка, буквално, чека неки повод за рат. Иран не жели да га пружи.
Сједињене Државе су још увек ван сукоба. Док се Трамп труди да не слуша поруке шефова његових обавештајних служби, како у Ирану нема нуклеарног оружја, у овим базама је врло напето. Уколико дође до директне конфронтације, управо ће те базе и војници постати прва мета иранског одговора.