Трамп најављује „Златну флоту“ и нову класу ратних бродова „Трамп“. Бродови гигантских размера, са нуклеарним арсеналом, ласерским оружјем и стотинама пројектила. Поново много рендера у Трамповој резиденцији и питање да ли је пројекат уопште остварив.
Председник САД Доналд Трамп званично је најавио почетак развоја нове класе бродова за Америчку ратну морнарицу, коју је назвао „Златна флота“. Ова иницијатива, објављена из његове резиденције Мар-а-Лаго на Флориди, предвиђа изградњу најмање два нова ратна брода класе „Трамп“, од којих ће први носити име USS Defiant. Циљ је дугорочно формирање флоте од 10 до 25 бродова, које би замениле старије планове за разараче класе DDG(X) и постале окосница будуће поморске моћи САД.Планирана бродова класе „Трамп“ имају депласман од 30.000 до 40.000 тона – отприлике троструко више од савремених разарача класе Arleigh Burke. Предвиђено је да се наоружају заиста импресивном количином оружја, што се односи и на разноврсност оружја. На броду би требало да се нађу:
- Хиперсоничне ракете средњег домета
- Електромагнетни топови
- Ласерски системи
- Нуклеарне крстареће ракете
- Вертикални лансери (VLS)
- Топови калибра 5 инча
Према визуелним приказима, брод ће имати три велике лансирне групе и бити способан за истовремено лансирање различитих типова ракета. Такође, служиће као командно-контролни центар за управљање беспилотним платформама, уз примену вештачке интелигенције.
Анахроност концепта у ери асиметричног ратовања
Трамп је и сам признао да су амерички бродови „застарели“ и да су морнарици „очајнички потребни“ нови бродови. Међутим, пут од рендера до оперативних бродова је дуг и скуп – процењује се да би један брод класе „Трамп“ могао коштати и преко 5 милијарди долара, са неизвесним роковима изградње. Али, да ли је идеја изградње оваквих бродова уопште рационална?
Идеја масивних, скупих бојних бродова као носача стотина лансирних ћелија представља анахронизам у савременом ратном деловању. Данас се поморска моћ не мери у депласману челика, већ у способности мрежног дејства, електронског ратовања и коришћења јефтиних, бројних и разноврсних беспилотних система. Фокус на броју вертикалних лансерних цеви (VLS) застао је у доба хладног рата, док садашње операције захтевају дистрибуиране, мале платформе са високом аутономијом, способне за масовне координације у ројевима. Велики бродови су рањиве мете за хиперсоничне ракете, дронове-камиказе и подморнице, а њихова изградња и одржавање троше ресурсе који би се могли уложити у развој неуништивих мрежа малих носача ракета и подводних дронова.
Иако Трампов наступ има његов препознатљив помпезан тон, стварност је да се САД суочавају са огромним изазовом у трци са Кином. Народноослободилачка морнарица Кине већ је бројчано највећа на свету, са брзим развојем нових класа бродова, подморница, подводних дронова, али и опасних ракетних система. Док Трамп приказује „Златну флоту“ као симбол обновљене америчке моћи, стварна производња захтева реконструкцију застареле бродоградње, која се суочава са кадровским и технолошким ограничењима.
У међувремену, Кина наставља да гради бродове брзином коју америчка индустрија тешко може да прати.