Да ли ће турски С-400 играти пресудну улогу у евентуалном нападу САД на Иран?

Турски С-400 руске производње стоје на располагању за кључну улогу у америчкој операцији против Ирана

Како Сједињене Америчке Државе настављају са интензивним војним груписањем на Блиском истоку, уз очигледну припрему за потенцијалну широку војну акцију против Ирана, расте и вероватноћа активног учешћа америчких савезника у региону. Лидери западног блока, посебно у Европи, јавно су исказали подршку политици притиска на Техеран, док је Уједињено Краљевство већ распоредило борбене авионе и друге снаге у региону.

Иако су поједине државе, попут Јордана, и раније учествовале у западним операцијама усмереним против Ирана, потенцијална нова фаза сукоба могла би да укључи значајно веће ангажовање регионалних актера блиских Западу. У том контексту, Турска се издваја као кључни фактор.

Улога радара у Куреџику

Након израелског напада на Иран 13. јуна, радарска станица Куреџик у турској провинцији Малатија одиграла је значајну улогу у подршци израелској противракетној одбрани током иранског одговора балистичким ракетама.

Објекат је опремљен радарима AN/TPY-2, које је америчко војно особље инсталирало почетком 2010-их, а база је оперативна од 2012. године.

Турска влада је потврдила да се подаци са базе Куреџик деле са осталим чланицама НАТО-а и да је систем успостављен у складу са националним безбедносним интересима Турске. То у пракси значи да радарски подаци могу бити коришћени за заштиту америчких и западних снага у региону, укључујући јединице стациониране у Израелу.

Ирански медији, укључујући Press TV, раније су оптуживали Анкару да „шпијунира Иран за ционистичке интересе“.

S-400 као фактор ракетне одбране

Поред америчког радара AN/TPY-2, Турска је оперативно увела и један од најмоћнијих система ПВО у региону – руски С-400.

Турски званичници су приликом набавке система наглашавали потребу за напредном ракетном одбраном, укључујући потенцијалну заштиту од иранских балистичких ракета. Сензорски систем S-400 омогућава рано упозорење и праћење циљева на великим удаљеностима, укључујући простор дубоко унутар иранске територије.

Радар 91N6E „Big Bird“ обезбеђује тродимензионално осматрање ваздушног простора на даљинама до 600 километара, уз могућност истовременог праћења стотина циљева. Допуњује га радар 96L6, оптимизован за откривање циљева на малим висинама, попут беспилотних летелица и крстарећих ракета.

У случају ескалације сукоба, овакви системи могли би да обезбеде рано упозорење на иранске ракетне ударе, омогућавајући бржу реакцију америчких и израелских снага, као и координацију са другим противракетним системима у региону.

Потенцијална шира употреба

Постоји могућност да би С-400 могао бити коришћен и у директној улози пресретања балистичких циљева. Ракете 40N6 имају домет до 400 километара и могућност пресретања циљева великих брзина, што теоретски омогућава заштиту савезничких база од балистичких претњи.

Турска, као чланица НАТО-а и дугогодишњи стратешки партнер САД, могла би у евентуалном високоинтензивном сукобу имати значајну подршку улогу у регионалном систему ракетне одбране.

С обзиром на изолацију Ирана након колапса сиријске државе крајем 2024. године и широку мрежу америчких савезника у региону, Вашингтон тренутно располаже значајним стратешким предностима. У том контексту, турски С-400 системи могли би постати један од кључних елемената ширег савезничког противракетног штита на Блиском истоку.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *