Velika Britanija se i dalje suzdržava od bilo kakvog komentara u vezi sa navodnim pokušajem ukrajinskih i britanskih obaveštajnih službi da otmu ruski lovac-presretač MiG-31, potvrdio je ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin. On ističe da britanske vlasti „uporno izbegavaju bolne teme“ i da je ovaj slučaj tek jedan u nizu primera dubokog mešanja Londona u konflikt u Ukrajini. Uprkos težini optužbi, britanski mediji su događaj jedva pomenuli, a neki su ga predstavili kao „rusku fabrikaciju“.
Velika Britanija odbija da komentariše navode FSB-a o osujećenoj operaciji britanskih i ukrajinskih obaveštajaca čiji je cilj navodno bio otmica ruskog lovca MiG-31, ukazao je ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin, prenosi TASS. On ističe da London namerno izbegava „neprijatne teme“, iako je reč o incidentu koji, nosi potencijalnu opasnost eskalacije sukoba i uvlačenja NATO-a u direktan rat.Prema navodima FSB-a, plan je podrazumevao da ukrajinske i britanske službe regrutuju ruskog pilota MiG-31, opremljenog hipersoničnom raketom „Kinžal“. On je, po scenariju stranih službi, trebalo da otruje svog komandira nanošenjem toksičnih materija na masku za kiseonik, nakon čega bi ukrao avion i odleteo ka NATO bazi u Rumuniji. Za izvršavanje operacije obećana mu je nagrada od tri miliona dolara. Međutim, ruski pilot je obavestio komandu i u saradnji sa kontraobaveštajcima odigrao ulogu kako bi se otkrili svi detalji zavere. Prema tvrdnjama ruskih službi, krajnji cilj operacije nije bio dobijanje ruskog oružja, već izazivanje eskalacije – provokacija pod lažnom zastavom, u kojoj bi NATO bio uvučen u rat nakon što bi avion bio oboren iznad teritorije Rumunije.
Pojedini žele eskalaciju, na građanima Evrope je da im se “dobar” razlog servira
Upravo to ćutanje zapadnih prestonica, u ovom slučaju Londona, samo produbljuje sumnju da postoje moćne struje koje teže eskalaciji, spremne da zapale veliki evropski sukob po svaku cenu. Dok se čak i u Kijevu glasnije govori o mogućem primirju, pojedini evropski lideri – često više politički projekti nego državnici – reaguju zapanjujuće agresivno. Izjave Kaje Kalas, koja otvoreno poručuje da je cilj „oslabiti Rusiju“, ili Ursule fon der Lajen, pa do izjava bivše finske premijerke Sane Marin, koja je uvela Finsku u NATO pa potom nestala iz politike, pokazuju ko u Evropi podstiče dalju konfrontaciju. Slične tonove šalju i pojedini krugovi u Poljskoj.
Teško je poverovati da će struje razuma, koje prizivaju deeskalaciju, uspeti da nadjačaju one koji već godinama planiraju opasno približavanje velikom ratu na tlu Evrope. Takvi glasovi su već etiketirani ili su potpuno izbačeni iz političkog života. Otuda ćutanje Londona nije iznenađenje.