САМО БАЛТИК, ФРАНЦУСКА И ВБ ЗА РАСПОРЕЂИВАЊЕ МИРОВНИХ СНАГА И ТО ВАН УКРАЈИНЕ! ЈЕДВА 30.000 ВОЈНИКА БИ САКУПИЛЕ

Само 6 од 30 земаља спремно да пошаље трупе у Украјину. Британија, Француска и Балтичке земље спремне за тај корак, али су и њихови контингенти врло скромни. Европљани чак размишљају да украјински контингент и не буде у Украјини, него “ће да реагује у случају руског напада”.

Британија, Француска и балтичке државе (Летонија, Литванија, Естонија) једине су потврдиле спремност за слање војника, док остале земље НАТО-а оклевају. Главни разлог је одсуство јасних безбедносних гаранција од САД за потенцијалне мировне снаге. Лондон и Париз, иако предводе иницијативу, нису успели да добију чврсту подршку Вашингтона.

НИШТА БЕЗ АМЕРИКЕ

Британски премијер Кир Стармер експлицитно је истакао да без америчког „осигурања“ мисија није изводљива. У позадини трају и спорови између Британије и Француске око услова ангажовања.

Ова недоследност открива дубоке поделе у НАТО-у у погледу непосредног учешћа у Украјини. Док мале балтичке државе заговарају агресивнији приступ, њихови потенцијали су патуљасти. Већина чланица очекује сигурност коју може пружити само САД. Ова ситуација може продужити рат и ослабити стратешки утицај Запада. У међувремену, САД се занимају другим жариштима, и као што смо констатовали, Украјину посматрају као периферију.

Владини званичници Украјине и војни аналитичари наводе да руске снаге припремају нову офанзиву у наредним недељама како би појачале притисак на Кијев и ојачале преговарачку позицију Москве у мировним преговорима.

Поједини жестоки критичари Кремља и заступници тврде линије, мењају своје мишљење након сусрета са америчким колегама. Пре свега мислимо на председника Финске. Најагресивније су земље Балтика, чији се погледа на ствар не мења. Каја Калас, која је на крилима те реторике напредовала на највише позиције унутар ЕУ, донекле, ревидира свој поглед. Шеф спољне политике ЕУ Калас рекла је да министри „покушавају да задрже Сједињене Државе у игри“.

КАКАВ БИ ТО БИО КОНТИНГЕНТ И ГДЕ БИ СЕ НАЛАЗИО

Што се тиче самог европског контигента, он ће зависити од природе будућег мировног споразума, али је мало вероватно да ће контингент бити стациониран на украјинско-руској граници. Сад Европљани допуштају да ће бити размештен даље од линије примирја. Можда чак и ван Украјине, а ангажоваће се у случају руског напада. Ово су потпуно нови моменти и тумачења, али је суштина јасна – НАТО остаје где је и био.

Изградња довољно јаке снаге је нови изазов. Европске војске су релативно мале, нарочито Балтичке. Британски званичници спомињу бројку од 10.000 до 30.000 војника.

Дакле, од почетних 100 или 200 хиљада војника Алијансе на граници са Русима, Европа сада дискутује о 5-6 партнера, са до 30 хиљада војника. Ван Украјине.