SAMO BALTIK, FRANCUSKA I VB ZA RASPOREĐIVANJE MIROVNIH SNAGA I TO VAN UKRAJINE! JEDVA 30.000 VOJNIKA BI SAKUPILE

Samo 6 od 30 zemalja spremno da pošalje trupe u Ukrajinu. Britanija, Francuska i Baltičke zemlje spremne za taj korak, ali su i njihovi kontingenti vrlo skromni. Evropljani čak razmišljaju da ukrajinski kontingent i ne bude u Ukrajini, nego “će da reaguje u slučaju ruskog napada”.

Britanija, Francuska i baltičke države (Letonija, Litvanija, Estonija) jedine su potvrdile spremnost za slanje vojnika, dok ostale zemlje NATO-a oklevaju. Glavni razlog je odsustvo jasnih bezbednosnih garancija od SAD za potencijalne mirovne snage. London i Pariz, iako predvode inicijativu, nisu uspeli da dobiju čvrstu podršku Vašingtona.

NIŠTA BEZ AMERIKE

Britanski premijer Kir Starmer eksplicitno je istakao da bez američkog „osiguranja“ misija nije izvodljiva. U pozadini traju i sporovi između Britanije i Francuske oko uslova angažovanja.

Ova nedoslednost otkriva duboke podele u NATO-u u pogledu neposrednog učešća u Ukrajini. Dok male baltičke države zagovaraju agresivniji pristup, njihovi potencijali su patuljasti. Većina članica očekuje sigurnost koju može pružiti samo SAD. Ova situacija može produžiti rat i oslabiti strateški uticaj Zapada. U međuvremenu, SAD se zanimaju drugim žarištima, i kao što smo konstatovali, Ukrajinu posmatraju kao periferiju.

Vladini zvaničnici Ukrajine i vojni analitičari navode da ruske snage pripremaju novu ofanzivu u narednim nedeljama kako bi pojačale pritisak na Kijev i ojačale pregovaračku poziciju Moskve u mirovnim pregovorima.

Pojedini žestoki kritičari Kremlja i zastupnici tvrde linije, menjaju svoje mišljenje nakon susreta sa američkim kolegama. Pre svega mislimo na predsednika Finske. Najagresivnije su zemlje Baltika, čiji se pogleda na stvar ne menja. Kaja Kalas, koja je na krilima te retorike napredovala na najviše pozicije unutar EU, donekle, revidira svoj pogled. Šef spoljne politike EU Kalas rekla je da ministri „pokušavaju da zadrže Sjedinjene Države u igri“.

KAKAV BI TO BIO KONTINGENT I GDE BI SE NALAZIO

Što se tiče samog evropskog kontigenta, on će zavisiti od prirode budućeg mirovnog sporazuma, ali je malo verovatno da će kontingent biti stacioniran na ukrajinsko-ruskoj granici. Sad Evropljani dopuštaju da će biti razmešten dalje od linije primirja. Možda čak i van Ukrajine, a angažovaće se u slučaju ruskog napada. Ovo su potpuno novi momenti i tumačenja, ali je suština jasna – NATO ostaje gde je i bio.

Izgradnja dovoljno jake snage je novi izazov. Evropske vojske su relativno male, naročito Baltičke. Britanski zvaničnici spominju brojku od 10.000 do 30.000 vojnika.

Dakle, od početnih 100 ili 200 hiljada vojnika Alijanse na granici sa Rusima, Evropa sada diskutuje o 5-6 partnera, sa do 30 hiljada vojnika. Van Ukrajine.