Доналд Трамп је показао интересовање за Гренланд, највеће острво на свету које припада Данској. Ово интересовање могло је бити мотивисано великим природним ресурсима који се налазе на овом острву, укључујући племените метале и ретке елементе, који су неопходни за савремене технологије. Ипак, Гренланд пружа и већи приступ Арктику. Па овај притисак треба посматрати и у стратешком смислу.
Изабрани председник САД, Доналд Трамп, изненадио је свет својим коментарима на рачун Гренланда, Панаме, али и Канаде. Највише се пажње придаје његовој изјави везаној за Гренланд. Острво је богато водом, али и ретким елементима и металима. Поседује налазишта ретких елемента као што су итријум, скандијум, неодимијум и диспрозијум. Ови елементи су кључни за производњу мобилних телефона, електричних возила и других напредних технологија. Заправо, рудно богатство Гренланда представља важан ресурс за глобалну “Зелену агенду”, али и за производњу модерних уређаја без којих је савремени свет незамислив.
Гренланд садржи значајна налазишта племенитих метала, попут злата и сребра, као и потенцијал за бакар. Његове резерве уранијума су такође велике, али истраживање и вађење уранијума је забрањено од 2021. године. Поред тога, Гренланд има значајне количине титанијум-ванадијума, који је важан за индустрије као што су производња челичних легура. Тиме, острво има огроман економски потенцијал у области минералних ресурса. Још један вредан ресурс на Гренланду је графит, који је кључан за производњу батерија за електрична возила. Ту је и више од 8 милиона тона висококвалитетног графита.
ГРЕНЛАНД КАО МОСТ ЗА АРКТИК
Ипак, не треба заборавити да је Гренланд и “прозор” за Арктик. Споразум, који је усвојен 1982. године, регулише права на експлоатацију морских ресурса и одређује границе националних територија у океанима. Споразум омогућава обалним државама да поднесу захтеве за проширење своје континенталне полице на морским подручјима, као што је подручје Арктика. Данска, односно Гренланд, полаже права на велике површине океана према Полу по овом основу. У том контексту се може посматрати притисак и на Канаду.Многе земље, укључујући Сједињене Америчке Државе, разматрају Гренланд као важан извор стратешких ресурса. Захтеви за континуираним истраживањем и експлоатацијом ресурса Гренланда расту у складу са све већом потребом за рудним сировинама. Ипак, из рачунице се не сме искључити ни Арктик. У стратешким пројекцијама САД, Доналд Трамп може бити председник чијој ће се личности и поривима приписати империјалистичке тежње ове земље. Док су Демократе и Републиканци своје ратове започињали пропагандним кампањама о хуманости и демократији, Трампове претње су непосредне.
Улазак Финске и Шведске у НАТО и милитаризација севера иду у прилог тези да се САД припремају за “скок” на Арктик. Гренланд, Канада и Доналд Трамп су најмање важни у целој причи.
Човек је по природи алаво биће! Није му довољно оно што му је довољно за нормалан живот него увек жели више од тога. То га покреће на рад, истраживања, а у крајњем случају и на отимања од других. Алавост, која покреће на рад и истраживања унапредђује и технологију. Државу чини скуп појединаца па су и државе такве условно од споја технологије и алавости. Дакле, у почетној алавости је позитивност, развој технологије и бољитак живота. Али у овоме двоме јесте и негативност – превише алавости и отргнута технологија могу нас уништити заједно све. Црно и бело (јин и јанг) што би се речитовало! / Америка има технологију али има и неизмерну алавост!?