Немачка планира једну од највећих артиљеријских набавки од краја Другог светског рата: Берлин намерава да купи чак 229 RCH 155 точкашких самоходних хаубица, вредних око 3,4 милијарде евра, што ће бити историјска инвестиција у ватрену моћ Бундесвера.
Немачка спроводи једну од највећих артиљеријских набавки од краја Другог светског рата, припремајући се за потписивање уговора вредног 3,4 милијарде евра за чак 229 самоходних хаубица RCH 155. Овим ће Бундесвер добити најмодернији точкашки артиљеријски систем у Европи, а предлог ће већ наредне недеље разматрати буџетски и одбрамбени одбор Бундестага. Према плану, испоруке би трајале од 2028. до 2032. године, у две велике транше — 80, па затим 149 хаубица.RCH 155 представља немачки покушај да се у савременој артиљерији комбинују висока мобилност и прецизна, аутоматизована ватра на основу већ доказаних компоненти. Систем је развијен на Boxer 8×8 шасији, једној од најпоузданијих европских оклопних платформи, док је у њега интегрисан наоружани модул AGM са 155/52 топом преузетим са PzH 2000 — хаубице која се сматра једном од најбољих у НАТО. Модул је беспосадан, што омогућава да цела хаубица има само два члана посаде, а носи 30 пројектила. Домет од 40 км, који се увећава на 52 км са V-LAP муницијом, као и могућност употребе EXCALIBUR и VULCANO пројектила, чине RCH 155 једним од најсмртоноснијих и технолошки најнапреднијих система ове класе.
Може ли нешто од ове бројке доћи и до Украјине
Украјински аналитичари већ исказују наду да би део нове серије RCH 155 могао завршити и у Кијеву, као што је било и са првом производном партијом — Украјина је, уз подршку Берлина, већ добила више од 50 ових хаубица и прва је земља која их користи у рату. Проукрајински аналитичари претерују, па ово оружје представљају као немачко технолошко „чудо“ које би могло да преокрене ток рата и натера Русију на повлачење. Међутим, са рационалније стране, ова вест пре свега говори о дубокој трансформацији самог Бундесвера. Само стање украјинске самоходне армаде смо већ проценили. Немачка је после деценија запостављања армије ушла у највећи процес наоружавања од Хладног рата, са плановима да потроши стотине милијарди евра на поновну милитаризацију, што све више подсећа на атмосферу у Европи током друге половине 20. века, па чак и периода између два рата.