Од 3. јуна, НАТО савезници врше годишње поморске вежбе „Балтопс-2025“ у Балтичком мору, са циљем јачања координације и одбрамбене спремности. Русија започиње своје поморске вежбе.
НАТО је започео своје годишње поморске вежбе у Балтику „Балтопс-2025“. У вежбама учествује преко 40 бродова, 25 авиона и око 9.000 војника из САД, Немачке, Пољске, скандинавских држава, Уједињеног Краљевства и нових чланица – Финске и Шведске. Учетвује укупно 16 земаља. Ова вежба представља кључну активност за јачање међусобне сарадње и спремности НАТО-а у стратешки важном региону који све више постаје место тензија. Главни део операција одвијаће се у јужном делу Балтика, од Данског мореуза до Гдањског залива. Вежбе обухватају и гађање из артиљеријских система.
Истовремено, Русија је од 27. маја започела сопствене вежбе у истом региону, са преко 20 бродова, 25 авиона и 3.000 војника. Овај покрет Москва оправдава као „одржавање оперативне готовости“ и вежбање одбране лука и база. Управо супротно, аналитичари сматрају да је то одговор на НАТО присуство, посебно након што је алијанса започела мисију „Балтичка стража“, усмерену против руске „флоте из сенке“ – бродова који потенцијално ометају подморске каблове и инфраструктуру.
Док се НАТО фокусира на интеграцију беспилотних система (UAV) у поморске операције, балтичке земље активно модернизују флоте. Финска унапређује ракетне чамце класе Хамина и гради 4 нове корвете Похјанма. Пољска изграђује 6 миноловаца Корморан II и фрегате Пројекта 106. Шведска планира 4 корвете класе Лулеа до 2035. Немачка је одобрила изградњу 5 фрегата Ф127
Овај нагли раст војних капацитета указује на растућу напетост у региону где Русија има стратешки кључну Калињинградску област, чије снабдевање зависи од Балтика. Све су учесталији инциденти између супростављених страна и изнад Балтика.