Izrael troši 12 milijardi dolara za mesec dana rata protiv Irana, to je četvrtina njegovog vojnog budžeta

Prema analizi The Wall Street Journal, samo jednomesečna operacija Izraela protiv Irana koštaće oko 12 milijardi dolara, što ovu kampanju čini jednom od najskupljih vojnih epizoda u istoriji modernog Izraela. Cene se temelje na potrošnji raketa, odnsono angažovanju sistema kao što su Arrow, Patriot, Iron Dome.

Izrael će potrošiti rekordnu novčanu sumu u ratu sa Iranom. Značajno je da se tako velika suma odvaja ne samo za ofanzivne akcije, već na angažovanje desetina raketa koje treba da spreče iranske rakete da pogode Izrael. Troškovi se odnose na dnevno presretanje raketa, koje koštaju i do 200 miliona dolara dnevno, uz korišćenje skupih odbrambenih sistema poput „Davidove praćke“, koja košta oko 700.000 dolara po jednom lansiranju. Procena je da mesec dana sukoba ovakvog intenziteta koštaju oko 12 milijardi dolara, što je četvrtina izraelskog vojnog budžeta.

Izrael koristi višeslojnu protivraketnu odbranu – uključujući i Arrow, Patriot, Iron Dome – ali upravo njihovo aktiviranje i održavanje predstavlja finansijsku iscrpljenost već u prvim danima sukoba. Prema rečima bivšeg guvernera Banke Izraela, sve zavisi od trajanja rata. Ekonomija Izraela može izdržati kratkoročni šok, ali dugotrajan konflikt donosi nesagledive posledice.

Ima li brige za Iran?

Sa druge strane, da li je i Iran taj koji treba da brine za novac? Iran, koji već godinama funkcioniše pod zapadnim sankcijama, razvio je jeftinu, masovnu i efikasnu proizvodnju raketa i dronova. Dok Izrael troši stotine hiljada dolara da obori jednu jedinu letelicu, Iran proizvodi rakete i dronove za više hiljada dolara po komadu. To stvara asimetričnu ekonomsku prednost u dugotrajnom ratu iscrpljivanja.

Izrael troši kao da novac nije problem

Ovakva dinamika dovodi do važnog strateškog pitanja: može li Izrael sebi priuštiti da vodi dug rat protiv zemlje koja ne mora da troši milione na svaku raketu, već samo čeka trenutak kada će izraelska kasa početi da oseća težinu svakog presretnutog projektila? Možda se upravo iz tog razloga Izraelu žuri da okonča rat. Možda upravo i gađa nuklearna postrojenja, sa željom da rat eskalira, pa se na taj način i brže okonča. U tom slučaju Tel Avivu bi se u sukobu mogao pridružiti i jedini, ali najmoćniji saveznik – SAD. Napominjemo – Izrael je već 20 meseci u neprekidnim borbenim dejstvima: u Libanu, Gazi, Siriji i Jemenu. Napadom ne Iran, on je otvorio i 5. front. Takvo angažovanje stvara sliku da Izrael, naprotiv, ne brine za finansije.