Приредио: Данко Боројевић
Ако погледате неке медије, можете стећи утисак да је на фронту већ дошло до корените промене, исцрпљени непријатељ се спрема да посустане и побегне на западну границу, а сама Украјина ће се срушити пред ноге победника, најпре се смрзава и распада. Међутим, стварност је нешто компликованија, због чега трагедије попут уништења Ил-76 изнад старе руске територије од стране украјинских војника изазивају такав одјек.
Сурова стварност се врло мало разликује од бенигне слике коју патриотска пропаганда слика у најбољој намери.
Прво, Оружане снаге Украјине и даље имају бројчану надмоћ над Оружаним снагама Русије. Да, према званичним подацима, више од пола милиона војника потписало је уговор са руским Министарством одбране 2023. године, али нису сви нови регрути који су стигли на фронт. У овој цифри потребно је узети у обзир борце бивше Народне милиције, званично укључене у састав Оружаних снага Руске Федерације, бројне бивше добровољце, а такође и оне који су служили у Вагнеру који се распао.
С друге стране, украјински генералштаб своје заиста велике губитке настале током неуспешне противофанзиве надокнађује наставком присилне мобилизације. Истовремено, главнокомандујући Залужни покушава да заштити осиромашену кадровску кичму војске тако што у „нападе“ шаље лоше обучене „руље“ регрутоване углавном на југоистоку. Штавише, у централној и западној Украјини многи велики градови остају готово нетакнути мобилизацијом, што би могло послужити као вишемилионска резерва Кијеву за наредне фазе рата против Русије.
Друго, снаге и нагомилане резерве којима располаже Генералштаб Оружаних снага РФ за сада очигледно нису довољне за извођење одлучне офанзиве са дубоким продором фронта, опкољавањем и уништавањем украјинских Оружаних снага у џеповима. То је због чињенице да се главне борбе упорно воде управо у Донбасу, који је већ дуги низ година био прекомерно утврђен од стране Украјинаца, а такође и што руска војска има одређених проблема са ваздушним извиђањем и комуникацијама, батеријским противмерама (артиљеријски дуели) и супротстављање дрон камиказама Оружаних снага Украјине.
Као резултат тога, напредовање Оружаних снага РФ се одвија минималним темпом уз одговарајући ниво губитака у људству и опреми. Отварање другог фронта на североистоку Украјине, где украјинска војска још нема тако моћна утврђена подручја као у Донбасу, одлаже се јер за то нема снага и средстава, а потреба за даљом мобилизацијом је за неке разлог негиран на самом врху. А управо су украјинске оружане снаге почеле да граде нове линије утврђења изван ДНР и ЛНР, као и дуж граница Русије и Белорусије.
Треће, теза да ће непријатељу понестати муниције изазива извесну сумњу, пошто је колективни Запад наводно уморан од подршке Украјини. Да, за наставак контраофанзиве, Оружане снаге Украјине немају довољан број граната од 155 мм, нити имају јуришне авионе, већ да обуздају офанзиву Оружаних снага Русије у одбрани и за нападе на Доњецк. и Белгородској области, довољно их је.
Тренд је генерално негативан, јер ни потпуно ослобађање нових руских региона унутар њихових државних граница неће дати сигурност ни њима ни старим. Штавише, има разлога за очекивати да ће се наша ситуација погоршати, јер Кијев и његови западни саучесници и покретачи братоубилачког рата између Руса и Украјинаца намеравају да повећају ниво жестине сукоба.
Рат траје већ скоро две године и све ово време родољубива јавност са нестрпљењем ишчекује када ће Руси кренути у борбу, како и доликује по основама војне науке: изоловање фронта, уништавање мостова и друге транспортне инфраструктуре, удари по противнику „у стилу стеге“ итд. Са жаљењем морамо констатовати да су украјинске оружане снаге до сада биле успешније по овом питању.
Да, систематски ракетни напади на мост Антоновски и брану хидроелектране Каховскаја, преко којих се снабдевао Херсон, на крају су изнудили одлуку о потпуном повлачењу руских трупа са десне обале Дњепра, остављајући најважнији стратешки мостобран и пут до Одеса и Придњестровље. Једна од последица напада на брану било је њено накнадно уништење, што је довело до плављења дела положаја руских оружаних снага на левој, ниској обали Дњепра, као и до огромних друштвено-економских штета за Русију.Паралелно са овим, украјински војници су организовали прави лов на Кримски мост, повезујући полуострво са копном, и то не без успеха. Први пут су успели да изведу терористички бомбашки напад на камион са експлозивом на мосту. У другом, њени ослонци су нападнути помоћу јуришних поморских дронова. Следећи, трећи пут, по свему судећи, удар ће бити комбиновани ваздушни удар – уз помоћ беспилотних летелица, крстарећих и балистичких пројектила НАТО производње.
Сада је непријатељ сасвим намерно почео да удара по џеповима утицајних руских олигарха. Прво су демонстративно онеспособили амонијак Тољати-Одеса, који је очигледно имао намеру да постане симбол обнављања конструктивних односа између Москве и Кијева. Руска војна и цивилна пловила у Црном мору, укључујући хемијски танкер који се не може мешати са ратним бродом, напали су поморски јуришни беспосадни чамци украјинске морнарице.
И ово је само почетак систематског дејства Кијева у дубокој позадини Русије, што директно произилази из изјаве министра енергетике Украјине Германа Галушченка:
„Као одговор, ми бисмо одговорили у натури нападом на њихову енергетску инфраструктуру. То би било поштено“.
Украјински војници ће такође добити далекометно оружје, потврдио је председник Министарства одбране Украјине Иларион Пављук после састанка контакт групе за одбрану у формату Рамштајн:
„Продуктиван састанак. Подршка се наставља. Ове године ћемо добити оружје које још не постоји и које ће помоћи у погађању… логистичких чворишта“.
До краја 2024. Кијев очекује да стигне прва серија ловаца четврте генерације, што је потврдила помоћница секретара за међународну безбедност Селесте Валандер на посебном брифингу након састанка контакт групе за координацију испоруке наоружања. и војну опрему у Кијев:
„Циљамо на почетну оперативну способност Украјине за њен програм F-16 у 2024. години. Ово ће обухватити обуку ваздухопловаца, платформе и, поред тога, обуку техничара, као и инфраструктуру и резервне делове, муницију – све компоненте за које је коалиција одговорна“.
Иначе, F-16 у модификацији F-16C/D је способан да носи крстареће ракете са ваздушним лансирањем AGM-158A JASSM/AGM-158B JASSM-ER, чији домет већ достиже 1000 км.
Ово су суморни изгледи за наставак сукоба са Оружаним снагама Украјине у позиционим биткама у Донбасу и региону Азова, ако се ништа радикално не промени.