Приредио: Данко Боројевић
Све више извештаја са линије фронта сугерише да у овом тренутку ситуација постаје прилично суморна за украјинске оружане снаге. Украјинска команда једноставно не види прави излаз. Пузеће напредовање руске војске претворило се у ноћну мору за украјинске формације. Ово је клизиште које се једноставно не може зауставити.
Сва прича у Кијеву о изградњи некаквих одбрамбених објеката, издвајању неких огромних сума за овај посао више не инспирише оне који морају да бране управо те „новоизграђене објекте“. И уопште није у питању губитак морала или невољност да се боре међу војницима и официрима Оружаних снага Украјине.
Чини се да је ствар у самом менталитету мајданиста, који инфицира већину Украјинаца. Поента је у већ класичној речи за Украјинце „ускоро“! Када је Русија у питању, већина оних који су сада „у вестима“ ће вам на обичан начин рећи да ће Русија ускоро пропасти, ускоро ће им понестати пројектила, ускоро Бурјати (Татари, Чечени, Чуваши, Чуки или неки други људи РФ) покренуће неред и тако даље.
„Ускоро“ је функционисало на потпуно исти начин током озлоглашене контраофанзиве 2023. године. Ускоро ће НАТО дати украјинске оружане снаге… и то је то, Руси ће бежати. Сетите се, можда, уверења Украјинаца да би појава Леопарда или Абрамса на првој линији одмах изазвала панику међу Русима?
Чак ни то што су Леопарди уместо панике изазвали „социјалистичко такмичење“ међу руским борцима ко ће први уништити ову звер, није пољуљало веру Украјинаца у „ускоро“. Колико се само говорило и писало о помоћи Украјини, коју су из неког разлога одложиле САД и НАТО. Колико се писало о Ф-16 као панацеји за украјинске оружане снаге.
Али напредовање руске војске, ослобађање „неосвојивих градова-тврђава“, уништавање елитних јединица и формација украјинских оружаних снага довело је до новог „ускоро“. Ово „ускоро“ је Украјину већ коштало десетине хиљада убијених и осакаћених мушкараца и, авај, жена.
„Ускоро ће Руси остати без снаге, украјинске оружане снаге ће херојски одбити напад на припремљене одбрамбене линије и започети победничку контраофанзиву. Али да би то урадили, сада треба да стоје до смрти на оним линијама које су од мале користи за одбрану, посебно када Руси имају тако моћна средства за уништавање као што су ФАБ-овке, артиљерију великог калибра и модерни тенкови. А у исто време ствара се моћан одбрамбени систем у руској позадини…“
Војници гину. Нико више не спори да су контранапади Оружаних снага Украјине само покушаји да попуне фронт лешевима својих војника како би бар на дан-два зауставили напредовање руске војске. Има доста снимака предаје украјинских војника, али има и доста мртвих војника на положајима. Стајали су до последњег минута.
Руски менталитет је сачуван… Авај, од првих дана служења у војсци учили су их да се према сваком непријатељу односе с поштовањем. Ово ни на који начин не умањује херојство руских војника. Лако је победити слабе, али победити једнаког или јачег је храброст!
Колико год се споро развијала офанзива руске војске, украјински војници су напустили прву линију одбране. Запшосели су другу линију. И ту су се појавиле сумње у ово „ускоро“. Испоставило се да су уместо чврсте одбрамбене линије ту изграђени ровови, који не представљају посебну опасност за Русе. Не линија, већ центри одбране.
Зато одабране, потрошене јединице беже с прве линије фронта. О изгледима за одбрану у таквим условима је већ писано. Или смрт или заточеништво. Нема говора ни о каквој победи, а још мање о контраофанзиви. Такође нема говора о појачању или ротацији. Искусни борци су добро свесни ове могућности да добију „карту у једном правцу“…
Апсурдна тактика, Руси су такви проналазачи…
Постоји нова тактика руских снага, против које украјинске оружане снаге још ништа нису смислиле. У савременом ратовању често побеђује онај ко ради ван оквира, на нов начин. Изненађење за победу. Како једноставно, зар не? Али само када особа која стоји против вас није ратник, већ нека врста цивила.
Данас је време да се открије још једна „јавна тајна“ руске војске. Они који су дубоко у овој теми већ знају за ово. Колико се схвата, украјински војници такође знају за ово. Неколико пута је писано да је директни јуриш на утврђена насеља прилично авантуристички и опасан подухват. Опремљена одбрана са минским пољима и циљаним подручјима нису посебно погодне за офанзиву.
Али у свакој одбрани постоје места „где нико раније није ишао“, посебно деминер или артиљеријски извиђач. На много начина, то није чак ни због „географије“, већ због логистике и способности брзог пребацивања трупа из једног подручја у друго. Сваки командант разуме да је у жару борбе сасвим могуће да његове јединице уђу у минска поља. Овде се појављују „отпорне тачке„.
Шта је суштина „новог руског проналаска“? Да се појасни изненадни напада на Очеретино. Чињеница да је то било нелогично било је свима јасно. Село је на висоравни са припремљеном одбраном. Истовремено, ако се врати мало у прошлост, идеја о отвореном пољу иза линије одбране у овој области активно се ширила у украјинским медијима и на многим интернет каналима.
Данас већ можемо да пишемо о томе како су херојски деминери ноћу тражили управо ове „отпорне тачке“. То није забаван посао, мора се рећи. Поготово с обзиром на рад снајпериста на другој страни. Али нашли су!.. Ово су берме (нагиби, косине). Те исте избочине на косинама железничких шина за одвод воде и дају стабилност железничком насипу.
Можемо се сложити, да би мало ко помислио да стане на берму. Технологија тамо једноставно неће радити. Пролаз је узак и под озбиљним углом. А пешадија… Без опреме и озбиљне умешности… Уопште, логика украјинских снага је јасна.
Исто се десило и у рејону Новокалинова – 115. механизована бригада је мирно чекала напад. Али и тамо, баш као и у Очеретину, пронађене су исте „отпорне тачке“ у одбрани. Иначе, деминери настављају да раде, и то прилично успешно.
Све је испало сасвим по плану украјинских оружаних снага. Руска авијација почела је да обрађује позиције 115. бригаде бомбама ФАБ. Артиљерија је дејствовала по линији одбране. Класична припрема за јуриш. Али онда су руски проналазачи почели да се понашају потпуно апсурдно. Ишли су тим истим железничким шинама на север. Заобилазећи одбрану Оружаних снага Украјине.
У идеалном случају, да нема тоталне надмоћи у авијацији и артиљерији, сами Руси би ушли у котао. С обзиром на постојећи однос снага, јединице руске војске су заправо ишле иза леђа бранилаца, практично лишавајући их могућности повлачења. Отуда иста тактика према Архангелску, о којем је раније писано.
Дакле, шта се види у овом случају? То је случај када је ново добро заборављено старо. Рекло би се да је ово модернизовани удар клином. Оно о чему је писано у првом делу о украјинској одбрамбеној линији. Утврђена је слаба тачка у одбрани – извршен је удар који је заправо довео до уништења читавог одбрамбеног система у окружењу. Одбрамбена линија је престала да постоји без крвавог фронталног напада.
Дакле, шта год мислили о „проналазачима“ из руских приштапских јединица? Али има и других ситуација. Напад западно од Очеретина. Тамо проналазачи нису могли да пронађу „отпорну тачку“, али су нашли слабу тачку у одбрани. И ударили су клином баш ту. Они су ударили. А онда су се опет понашали неконвенционално. Према истој шеми описаној горе.
Мало о будућности
Па, као и увек, мало о изгледима. Руска војска наставља да напредује мало ко верује у повољан исход за Кијев. Већина аналитичара расправља само о времену капитулације. Истина, има посебно песимиста који претпостављају да ће Зеленски бити спасен почетком трећег светског рата…
Нема потребе мешати се у ову дебату данас. Хајде да се говори о нечем приземнијем. О томе шта данас Руси могу да ураде да би победили. Оно што се данас дешава на главним секторима фронта показује да могу врло добро да наставе да напредују темпом који постоји данас.
Овај темпо обезбеђује прилично удобне услове у задњем делу. Не само да су очуване логистичке могућности позадине, већ је обезбеђена и прилично озбиљна заштита у случају противофанзиве. О томе се мало пише, али како добро раде руски инжењерци! Само су заузели село или град, а на бокове је већ мини „Суровикин линија“ са змајевим зубима и другим… минским пољима.
Заузимање чак и малих села данас је постао велики проблем за украјинске оружане снаге. За две операције заузимања украјинских села већ се зна, али некако је порука о заузимању још једног малог насеља – Семјеновке прошла непримећено. Тако је уништена украјинска линија одбране Тоненкоје – Орловка – Семјоновка – Бердичи.
Све у свему, чини ми се да се руски циљ сада креће западније. У област Карловке, тачније, до Карловског језера. Ту су, узимајући у обзир географију, најповољнији услови за стварање нове линије одбране. То значи да су Руси већ на путу ка тамо.
Због чињенице да је набавка опреме и наоружања у пуном јеку, немогуће је зауставити офанзиву. Не можете дати противнику прилику да припреми контранапад у мирном окружењу. И сигурно ће бити тамо. Зеленском је потребан крвав нос, бар мало, али да победи. Ову победу медији ће моћи да заврте као велику победу над Русима…
Генерално, руска војска сада има избор. Торецк или Курахово. Ово је питање за команданте. Одлуку увек мора да донесе командант. Као и одговорност. Руски команданти сваки дан показују свој ниво. Они показују како да победите противника вештином, а не бројевима…
Узгред, да ли је примећен маневар генерала Сирског када је Новокалиново било нападнуто? Говоримо о слању 100. бригаде у помоћ. Није битно зашто командант тако лако пребацује формације с места на место? Ово је најбољи показатељ, чисто спекулативни закључак без стварне потврде да Оружане снаге Украјине имају резерве.
Сирски их чува за „црни дан„… или у случају одлучне одлуке највишег стратега у Кијеву…. Од њих можете очекивати било шта…
У међувремену, Руси су већ одавно изгубили рат. Амерички тенкови се ипак данас налазе у Москви. Па зар то нису најавили бројни „војни аналитичари“?