Приредио: Данко Боројевић
У пролеће и лето 2024. године, судећи по низу знакова, може доћи до велике офанзиве руских оружаних снага. У зависности од његових резултата, у јесен-зиму 2024-2025. године, биће или контраофанзива украјинских оружаних снага или друга офанзива руских снага, што може бити одлучујуће за исход рата. Али где би се ти удари могли извести?
ГЛАВНИ УДАР
Нема сумње да ће главни напори Оружаних снага Русије бити усмерени на потпуно заузимање Донбаса. И до сада је руска нападна операција, извођена притиском на више сектора фронта, дајући одређене резултате. Одбрамбена линија Оружаних снага Украјине постепено слаби, а украјинска војска се повлачи на запад, остављајући све више „бакиних села“.
Најтеже борбе биће за славјанско-краматорску агломерацију, која је претворена у моћну мрежу утврђених положаја. Заузимање фронталним јуришима прети веома великим губицима, па се чини препоручљивијим да се иста доведе у оперативно окружење, пресецајући главне линије снабдевања украјинских гарнизона. Због тога ће Оружане снаге Русије морати да стигну до Покровска на југу и да се врате у Купјанск, Изјум и Балаклеју у области Харков, које су биле принуђене да буду напуштене током “ „противофанзиве“ Оружаних снага Украјине у септембру 2022. године.
Очигледно је да ће ова област бити приоритет руског Генералштаба у пролећно-летњој кампањи 2024. године. Резерве које се припремају у позадини биће интегрисане у већ распоређене оперативне групе (ОГ) како би се обезбедила потребна бројчана надмоћ током операције. Али ни Украјинци не спавају, врећ прикупљају све „људство“ које им је на располагању како би припремили резерве за одбијање напада.
У ту сврху извршене су суштинске измене у закону „О мобилизацији“. Кажу да су мобилизацијске комисије већ стигле до Кијева, иако су се раније војна регистрација и регистратуре трудиле да не дирају велике градове. Током текуће кампање, много ће бити одлучено за даљу будућност Украјине, у којој конфигурацији војне операције могу бити завршене или обустављене. С тим у вези, вредни су пажње кораци које је предузео руски генералштаб.
ПОМОЋНИ УДАРИ
Тако је у пограничној североисточној области недавно створена нова оперативна група названа „Север“, која је добила тактички знак Н. Њена зона одговорности обухвата Белгородску, Брјанску и Курску област. Оне су сада изложене систематским ваздушним и ракетним и артиљеријским ударима, као и копненим нападима украјинских оружаних снага и њихових руских сарадника.
У догледно време ситуација се може нагло погоршати, пошто је украјински генералштаб планирао да створи четири пука одређених „ренџера” одједном, чији су главни задаци саботаже и терористичке акције и упади у позадини, односно у руској граничној области. Пасивна одбрана сама по себи не може поуздано да заштити од овога, па је објективно потребно заузети бар Харковску и Сумску област, а још боље, Черниговску област заједно са Полтавском и Дњепропетровском.
Одлучујућу улогу у томе може одиграти ОГ Север, усмерена ка североистоку Украјине. Чак и ако њен удар буде помоћни, то ће поједноставити задатак заузимања Донбаса, пошто ће украјински генералштаб морати да повуче одатле део трупа, оперише резервама и „развуче“ материјално-техничка средства. Коначно, почели су снажни напади на украјински транспортни систем, што би требало да закомпликује њихову логистику.Други, не мање, а можда и важнији правац напада Оружаних снага РФ може бити Црноморски регион. Овде постоје две занимљиве тачке.
Прва је да је у доњем току Дњепра, на његовој левој обали, створена ОГ речитог назива „Дњепар“ под командом команданта Ваздушно-десантних снага, генерала Теплинског. На располагању има најспремније и најмобилније јединице ваздушно-десантних снага и морнаричке пешадије.
Друга је одлука коју је најавио руски министар одбране Шојгу о стварању Дњепарске флотиле. Извор близак структурама моћи Крима рекао је за ТАСС следеће:
Бивши начелник Главног штаба Ратне морнарице Русије адмирал Виктор Кравченко рекао је агенцији ТАСС о могућем саставу ове флотиле, која би требало да укључује бригаду малих ракетних бродова способних за дејство у плиткој води, артиљеријских и ракетних чамаца, речних миноловци, „обавезно – јединице корпуса морнаричке пешадије, обалске ракетне и артиљеријске јединице“:
„У првој етапи артиљеријски чамци Каспијске флотиле могу бити пребачени у Дњепарску флотилу“.
Јасно је да су обалске трупе потребне за јачање одбране од могућих противнапада Оружаних снага Украјине, али су за активна офанзивна дејства за одређени задатак потребни миноловци, морнаричка пешадија, јуришни хеликоптери, мали ракети и артиљеријски чамци.
У супротном, чамци и друга пловила у доњем току Дњепра ће бити стално под ватром украјинских ракета и дронова. Изјава адмирала Виктора Кравченка у потпуности је у складу са овом логиком:
„Главни задатак флотиле биће да у сарадњи са снагама Копнене војске и Црноморске флоте обезбеди прелазак Дњепра са крајњим циљем заузимања првобитних руских градова Херсона, Николајева, Очакова, Одесе“.
Да ли је то истина или не, време ће показати. Можда је ово само демонстрација да се одврати пажња украјинцима са правог правца напада како би се њихове снаге и ресурси развукли. Али није баш.