На данашњи дан навршило се тачно 19 година од када су руске безбедносне снаге кренуле у акцију ослобађања отете деце у школи у Беслану. Са тим је почело решавање једне од најтежих талачких ситуација у историји бробе против тероризма.
Епилог борбе са чеченским терористима је следећи: 186 деце је убијено. Укупно су страдале 333 особе и 32 терориста од њих 33. Ова отмица шокирала је свет, јер нико није могао бити имун да отме невину децу и држи их као таоце.
Ова ужасна прича започела је 1. септембра 2004. У Русији сваке година на тај дан у свим школама одржавају се прославе празника знања у част почетка нове школске године и пријема ђака. Таква прослава одвијала се и у граду Беслану у аутономној републици Северна Осетија на северу Кавказа.
У Средњој школи број 1 окупило се 1.200 ђака, родитеља, наставника. Док су сви уживали испред школе појавила се повећа група мушакраца и жена. Сви су били наоружани.
Наиме, радило се о терористичкој групи којом је командовао чеченски терориста Шамил Басајев, који је одлучио да се због акција руских безбедносних снага освети. Избор места пао је на школу у Беслану.
Руске снаге безбедности, касније као су утврдиле препознале су одмах да је у питању рукопис Шамила Басајева, који је раније изводио сличне терористичке акције са великим бројем таоца, које су убијали кад је акција ослобађања започела. Свима у глави биле су сцене из московског позоришта Дубровка и села Првомајскоје.
Један од теорија тврдила је да су се Чечени дуго припремали за овај напд и да су у лето кад су се у школи вршиле неке оправке убацили међу раднике да би у фискултурној сали поставили експлозив.
Каснијим прегледом утврђено је да су то биле мине ручне израде, динамит, као и већа количину муниције.
Упад терориста
Напад је извела група од 33 терориста Другог батаљона шехида Ријадус Салихин састављена од 13 Чечена међу којима су биле и две жене популарно зване „црне удовице“, 9 ингуша, 3 Руса, 2 Арапина, 3 Осетина, 1, Татарин и двојица непознатих националности.
Терористи су се поделили у две групе. Прва група прикупила се на граници Ингушетије и Северне Осетије и кренула пут Беслана.
Друга група већ се била убацила међу родитеље у самој школи.
Иначе прва група заробила је путем мајора полиције од кога су узели полицијски ауто. Са њим и камионом марке ГАЗ улетели су у двориште школе. Терористи који су се искрцали из камиона најпре су ликивидирали полицајце који су обезбеђивали манифестацију.
Док су деца бежала теористи су отворили ватру. Након почетног хаоса деца су похвата и стављена у фискуктурну салу. Терористи су од струњача и српава за вежбање направили барикаде, а деца су као живи штит стављена између прозора. Дуж сале преко кошаркашких обруча био је постављен експлозив, а највећа експлозивна направа била је постављена на под.
У периоду 1. на 2. септембар убијено је 10 мушакраца таоца, за које су чеченски терористи проценили да су спремни да пруже отпор.
Тог првог спетмебра страдала је и једна од „црних удовица“ која је случајно активирала шехидски појас и погинула.
Локалне полицијске снаге опколиле су зграду школе а међу њима су били припадници ОМОН-а и СОБР специјалне једнице.
Армија је послала једну чету СПЕЦНАЗ и то 135 припадника из Владикавказа, а из Моксве стигала је и специјализована екипа ФСБ.
Овим снагама придружило се и на стотине локланих добровољаца, односно очева и рођака отете деце који су са аутоматским оружјем пристигли да се обрачунају са терористима.
Из Москеве упућене су биле и специјална једнице АЛФА и ВИМПЕЛ.Додатну конфузију стварали су родитељи деце који су стајали близу саме зграде школе надајући се да ће моћи да спасу децу.
Трагичан расплет кризе
Расплет кризе почео је 3. септембра у пет до један по локалном времену.
Наиме, терористи су дозволили да се испред школе појави комби како би евкуисао жртве које су стајале и почеле да заударају.
Померање комбија искористила је војска да се још више приближи фискултурној сали, што је терористима упало у око. Ту постоји и теорија да су спасиоци активирали сасвим случајно експлозив и тад је усмрћен један спасилац.
Када је експлозија одјекнула споља и у самој сали одјекнула је друга детонација. Од страха један терориста је одкочио и активрао другу мину. Тај почетни хаос искористили су очајни добровољци који су са пушкама кренули у јуриш на школу. Терористи су их дочекали спремним и отворили ватру из заштићеног објекта. Велики број њих је страдао.
У целу причу умешали су се специјалци једница Алфи који су уз пратњу оклопних траснпортера који су отварали ватру дошли до школе. У њиховој пратњи били су и војни инжењерци који су требали да деактивирају експлозив. Инжењерци, када су усепли да уклоне мине са прозора, су се склонили, а онда је наступила акција једнице АЛФА. Чак је контролисаном експлозијом отворена била рупа на фискултурној сали.
Већина је успела да се домогне стамбене зграде недалеко од школе и онде се забарикадирала. Тад је уследила операција под називом Прихват када је почео лов преживелих терориста. Неки терористи су покушали да умакну помешани са таоцима, док је трећа група наставила да пуца из фискултурне сале. Спорадичне борбе са терористима вођене су све до раних јутарњих часова 4. септемебра.
Руско Министарство за ванредне ситуације саопштило је касније да су у акцији погинуле 333 особе, то тога 186 деце где је њих 26 преминуло у болници.
Погинуло је и 12 припадника ФСБ и 32 нападача. Један терориста је ухапшен кад је покушао да се сакрије под оклопни транспортер.
Кривица сваљена на полицију
Специјална комисија руске Думе која је две године истраживала трагедију у Бесалну закључила је да експлозив није активирала војска већ терористи. Такође војска није пуцала на зграду, него су тенкови отварали ватру на локације на школи одакле су терористи отварали ватру. Кривицу за ову трагедију сносе и безбедносне службе и полиција.
Да ствар буде гора у време прославе на осетљивом терену ниједан полицајац није имао наоружање са собом. Посебно нагласак на кривици је била на обавештајној служби која је направила врелики пропуст јер није сазнала за ову операцију.
Исто тако извештај је показао да су неки терористи били хапшени од стране полиције у Ингушетији, али да су онда пуштени. Такође порнађена је и веза са Шамилом Басајевим..
Трагедија у Беслану била је повод да руске специјалне јединице и обавештајна служба ФСБ по узору на Израел крене у акцију циљаних ликвидација чеченских терориста који су у наредних годину дана побијени били сви. Заправо њима је Беслан дошао главе.