Израелска војска је била прва армија на свету која је схватила значај постојања и употребе тешких оклопних транспортера као средства које је једино способно изводити сложне борбене операције у широком спектру урбаних операција.
Почело је са Ахазиртом преко Напкадона и Нагмашона до Намера, који је такође као и претходници настао на бази старих и одслужених тенкова. Само овај пут нису били совјетски Т-55 и Т-62, али ни британски Центурион ( израелска верзија Шот Кал) до Намера који је настао на бази тенка Меркава, односно одслужених верзија Мк 1 и Мк 2.
Узрока за настанак тешког оклопног транспортера Намер било је више. Животни век тенкова Меркава верзија Мк 1 и Мк 2 који су уведени у оперативну употребу 1982. године. катастрофа у Либану 2006. када је велики број Ахазирита био погођен у тренутку када је искрцавао борбена одељења пешадије са подигнутом платформом налагао је да се неке ствари конкретизују.
Тако је настао и Намер. Име је дошло од скарећнице Nagmash Merkavim што би у преводу значило оклопни транспортер Меркава . Такође Намер на хебрејском значи и „леопард“ тако да овај тешки оклопни транспортер има двојако значење.
Специфични услови који владају и данас у Израелу омогућили су да се први прототипи ових тешких оклопних транспортера тестирају директно на терену у борбеним условима, по ободу Газе, граници са Либаном и на Голанској висоравни.
Либан 2006. у свему је била прекретница за израелски оклоп па и за овај тешки оклопни транспортер. Прва предсеријска возила била су направљена 2008. године. Када се појавио одмах је одушевио директорат за оклопна возила. Овај тешки оклопни транспортер био је израђен у две верзије: Намер као класични оклопни транспортер и „Намера“ као инжењеријско -вучно борбено везило. У конструкцији кориштено је тело тенка Меркава са закошеним оклопом на челу. Осим основног тенк је добио и додатни оклопни модул који се причвршћује на основни оклоп посебном методом посебних опруга без потребе варења, јер су места варења уочено били најслабији елементи додатног оклопа који су по поготку отпадали.
Опруге су биле такође биле важне јер су смањивале могућност померања модула приликом наиласка на препреку или неравног терена.Додатни компзитни оклоп развила је компанија Israle Military Industries и IMI Rafael који су производили додатни оклоп за комплетну породицу тенкова Меркава од Мк2 до Мк4 у свим верзијама.
Ниво оклопне заштите подједнака је на челу, позади и на боковима ОТ. Израелски стручњаци утврдили су да је процентуално највећи број погодака у Либану био позади и код тенкова и тешких оклопних транспортера. Посебна новина била је постављање додатног оклопа и са горње стране што није био случај са осталим оклопним транспортерима. Иначе Намер нема на горњој страни ниједан поклопац ни возач, ни командир ни нишанџија како не би смањили противоклопну заштиту. Под је посебно обликован и отпоран на експлозије мина.
Искрцни део је поптуно другачији него на Меркави. Дводелна врата замењена су једноделним, односно иcкрцном палтфромом за олакшани улазак и излазак посаде из тенка.
Овај тешки оклопни транспортер има ДУБС -даљински управљиву борбену станицу минисамсон коју користи стрелац и митраљез калибра 7,62 мм на посебном носачу.
Маса Намера је 62 тоне.
Намера је инжењеријско вучно возило исто настало на телу тенка верзије Мк 3 добило је назив „Намера“ тигрица. Дизалица која је монтирана мже да подигне масу тежине 35 тона, дозер на задњем делу . У возилу се налази возач , командир и 8 механичара, који улазе кроз бочна врата. На један батаљон тенкова Меркава Мк 4 иде једна Намера која прати тенкове.