Упад израелске војске у појас Газе се очекује са зебњом оних који подржавају Палестинце с обзиром на број страдалих цивила који би могао да се дуплира, и са великим нестрпљењем оних који подржавају Израел, са надом да ће Хамас научити памети.
Већ се у поједним медијима лицитира, као и аналитичари на нашим телевизијама како би могао да изгледа израелски упад тенковима у Газу. Наиме, у петак 13. пронела се била вест да је Кзраел кренуо копнено у Газу!
Међутим, то није био никакав упад, него тактичка радња коју је Израел почео да примењује од маја 2021. године да се изведе симулација упада како би се на тачки могућег упада откриле потенцијалне замке, места скривања бораца Хамаса или положаји противоклопних ракета, како би се у критичном тренутку када дође дан „Д“ или „Ч“ час почетка прве операције елиминисале тачке отпора и тиме олакшао улазак израелских трупа у Газу.
Остале процедуре и радње су остале исте. Скоро ништа се није мењало осим што су тенкови у оквиру израелског програма опремљени за урабне борбе и придодат име је осим Ахазирита и тешки оклопни транспортери „Намер“ који су фактички преформулисани у тешка борбена возила пешадије.
Кичму Израелских оклопних снага чини 1.390 тенкова продице Меркава Мк 4 и Мк 3 у верзијама „Баз“ и „Дор Далет“. У питању је урбана оклопна борба, чији родоначелници управо су били Израелци, посебно од Друге Интифаде (Ал Акса). Осим тенкова, ту су тешки оклопни транспортери, које и даље већина земаља не прихвата осим Русије, а нешто на томе радили су Украјинци и Јорданци, али се стало на томе.
Код Израелаца све је почело за време операције „Одбрамбени штит“ која је покренута била после велике модернизације израелске војске познате и као „Катапулт“ 2002 нове снаге за 21. век, где су тешка оклопна возила „Нагмашон“ добили улогу командног, осматрачког возила која на боковима имају заштиту Меркаве плус ЕРО оклоп. За разлику од дотадашњег начина мишљења да возило мора бити што мање кад је у питању висина и да има мању тежину, Нагмашон је био сушта супротност. На тело тенка била је постављена неугледна, добро заштићена, али велика осматрачка станица са одлично прегледношћу кружно 360 степени око самог возила. На таквој куполи израђеној од челика која је била слабије заштићена јер није имала ЕРО оклоп налазе се отвори за четири митраљеза, у новије време добили су унутрашње управљање овим митраљезима од калибра 5,56, 7,62 до 12,7 мм. Ова возила имају одличну оптику, која покрива комплетну околину возила и дању и ноћу и могућност комплетну контролу над кретањем противника посебно уочавање стрелаца који носе РПГ или лансере противоклопних ракета што омогућава дојаву посадама тешких оклопних транспортера и посадама тенкова Мераква да борбено реагују. Иначе један Нагмашон има више митраљеза калибра 12,7 мм него вод оклопних транспортера М113. Иначе овај необични оклопни транспортер/тешки и извиђачко возило пратио је раније обично вод од три Меркаве који са топовима и два на куполу причвршћена ДУБС-а калибра 7,62 мм покривају зону 2х180 степени. То указује да у колони од 4 возила на раздаљини од 220 м на вољу је 10 митраљеза.
Пешадија није имала ефективну борбену улогу него посредну, после наступања Нагмашона и Меркава појављују се они и после главне битке имају задатак контроле и чишћења терена од преосталих група припадника Хамаса и контрола заузетог подручја.
Иначе Израелци су до сад приликом сваког уласка у Газу пешадијској чети увек додељивали вод тенкова Меркава, али та формација је флескибилна и она се мења у складу са ситуацијом на самом терену и догађајима у самој Гази.
Иначе 2002 године на почетку серије упада у Газу Хамас био је је великој немоћи у односу на израелску војску. У прилог томе говори и податак да су на пример Хамасовци морали да поставе 100 кг експлозива као што је био случај код Кан Јуниса када су дигли тенк Меркаву у ваздух. Експлозија је била толико јака да је тенк бацила неколико десетина метара од места где је стајао, два члана посаде тенка су погинула, а чак 22 стамбена објекта су била срушена или уништена и непримерна за становање. За следеће две године Интифаде уништене су биле две Меркаве.
И сами Хамасовци су закључили да се неке ствари морају мењати конкретно. Решење се појавило већ од 2006 када је уследио најжешћи паралени сукоб Израела с једне и Хамаса и Хезболаха с друге стране.
Наравно годину дана пре тога да иронија буде већа у Израелу је одржан „Сајам сукоба ниског интензитета 2005“, где су представљена била израелска достигнућа у погледу технике која се користи у сукобу са Хамасовцима и Хезболахом. Сајам се одржавао у тренутку када је идеја водиља западне Европе било Борбено оклопно возило точкаш конфигурације 8х8 о чему у Израелу је било и богохулно мислити с обзиром да је „бог и батина“ на терену било возило на гусеницама. Звезда тог сајма свакао је био систем активне заштите „Trophy“ као главни адут у борби против свих противоклопних система, који је прушао скоро 100 постону заштиту на терену. Наиме радари и сензори били су постављени на возила било точкаше или гусеничаре тако да покривају све зоне возила да могу да препознају, лоцирају претњу и резикују ракету или пројектил који лети према тенку или оклопном возилу. На возилу су уграђена два бочна ласнера са пројектилима који елиминишу ракету или пројектил нападача и пљоснате радарске антене на видиним деловима возила које се постављају кружно 360 степени око возила без обзира на нагиб и командно управљачки део који се налази у тенку или оклопном транспортеру. Систем се може користити дању, ноћу, у магли, диму и сложеним метеоролошким ситуацијама.
На тај начин желела се смањити употреба додатног оклопа, противкумулативних решетака, ламинатног оклопа.
Други либански рат остаће упамће по томе што су израелске оклопне једнице добиле велику шамарчину с обзирома на нека решења израелске војске која су приказана 2005. односно годину дана раније. Слична ситуација је била и на северу Газе, где је Хамас прикупио одређена искуства из противоклопне борбе у Ираку и применио их на своју зону, где улогу Американаца су играли Израелци. Израел је у том рату доживео тотални дебакл посебно што се тиче тенкова којих је уништено према незваничним информацијама чак 50 у верзијама Мк 2, Мк 3 и Мк 4 које су страдале од импровизованих експлозивних направа. Многи су се чудили како је могуће да Израел који је накупио доста искуства у борбама на Западној обали и Гази може да доживи пораз.
Израел је и у овом случају користио комбиноване једнице пешадија и тенкови, а већ тада се указивало да ће већина сукоба на блиском истоку се водити у насељеним местима што је показало и арапско пролеће у случају Сирије 2012 -2018, Либија 2011 до данас.
После либанске катастрофе нови начелник израелског генералштаба генерал Габи Ашкенази 3. спетембра 2007 године потписао је дугорочни амбициозни програм модернизације свих израелских тенкова за који је издвојена сума од 60 милијарди долара, а предвиђао је обноцу и модернизацију постојеће израелске оклопне флоте замена застарелик тенкова Меркава Мк 2 и Мк 3 са верзијом Мк 4 и новим тешким оклопним транспортерима насталим на шасији тенка Меркава. Пројекат је био повезан у оно што би скраћено могли назавити „Израелски мрежноцентрични рат“. На основу тога примењена је нова тактика употребе тенка у борбеним условима.
Меркава LIC
Према подацима IDF-Armor January-Februar 2007 на подручју Газе и у јужном Либану израелска војска је изгубила 40 тенкова, а живот је изгубило 30 чланова посаде. Све Меркаве верзија Мк 3 и Мк 4 су имали ојачиваче на дну тенка.
То је утицало да већ од 2008. године израелска војска крене у модернизацију тенкова Меркава Мк 4 у верзију LIC (low-intensity conflict). Осим Мк 4 верзије Мк3 и Мк Баз биле су обухваћене овом модернизацијом и као такве су биле касније повуечене и конзервиране у стратешкој резерви.
На основу искиуства Газе и јужног Либана тенкови Меркава су добили бочне ознаке за лакши пролаз корз уске пролазе, ојачана мрежна заштита отвора мотора, светла и оптике, прерађена купола командира који добија митраљез инсталиран у ДУБС са великом елевацијом и управљање са њим изнутра, додатни митраљез монтиран над цеви топа којим се исто управља изнутра, отвор за снајперисту на задњим вратима.
Тактика ромба и квадрата
Уследиле су после нове реорганизације и друге интервенције у Гази. Посебно је била занимљива интервенција с краја 2008 и почетка 2009. године под именом „Изливање олова“. Операција је одговор Израела на ракетне и минобацачке нападе из појаса Газе на Израел. Трећег јануара 2009. кренула је копнена офанзива на Газу.
Тада је забележено формацијско кретање групе 4-6 тенкова Меркава у насељу у облику формације „квадрат“ или „ромб“ улицама Газе. Кретање је координисано између посада тенка, брзина мала, а колона се зауставља на раскрсницама, човриштима или ширим зонама и смер осматрања покрије тенковским цевима и митраљезима. Иначе Израелци обично до неколико сличних формација шаљу у једном смеру или у више различитих смерова и онда се захтева висока координација да не би дошло до пријатељске ватре. СУВ и приказивач ситуације на терену постају набитнији извор информација и међусобног обавештавања. Посебно је то важно код чланова посаде који имају танке живце и код којих је присутан високи степен нервозе. У пратњи овакве колоне обично иде тешки булдожер Катепиларов Д-9/Д-10 који су оклопљени, а који имају задатак да тешким дозером испред себе чисте сваку препреку или барикаду и ралом уништавају асфалт како би деактивирали скривене експлозивне направе. Оно што је карактеристика јесте да се тим булдожерима управља даљински без људске посаде.
Оно што се показало у овој операцији био је проблем пријатељске ватре што је у накнадним операцијама у Гази поправљано тако да су само искусне посаде активних војника могли да носе тактику „ромба и квадрата“ у Гази. Оно што је био проблем јесте мали број људи који су могли да издрже више психичко него физичко оптерећење. Код обучених посада такође степен губитака је био мали у односу на почетке примене.
Исто тако показало се да је формација 4 тенка идеалнија него формација 3. Наиме тај задњи тенк је био веза са водом тешких оклопних транспортера који су изшли иза ове формације и превозили ојачану пешадијску чету. Иначе 4 тенка су омогућавала да се управо тенкови сукобе са противоклопним ракетама и тием се смањи степен губитака међу механизованом четом у тешким оклопним транспортерима.
Овде се показало да тешка и специјализована возила која су израелци користили у Гази са различитим надградљама били су изузетно драгоцена у сукобима са борцима у кућама и мањим стамбеним зградама која су била претворена у ојачана упоришта. ова возила су допуњавала изрелске формације, али и у одређеним ситуацијама борбено деловали као усамљене ватрене тачке или претходница тенкова.
