Ахазирит је први тешки оклопни транспортер изралеске војске који је и даље упркос својим годинама старости и даље сензација. То је био када се први пут појавио.
Његов настанак повезан је са великом количним заробљених тенкова Т-54, Т-55 и Т- 62 од египатске и сиријске армије посебно у рату 1967, али и оном 1973. Из комбинације да се од њих направи тешки оклопни траснпортер међу првима је испао Т-62 (сиријски). Развој је текао у периоду од 1980-1989 у компанији НИМДА. Прво што су урадили одстранили су куполу, да би могли да повећају висину за 2 метра.
Гледано од спреда у подвозју седе три члана посаде возач, командир и стрелац, а за њима у искрцном делу седам војника који седе на клупама пред самим мотором и на десном боку, док је мотор померен лево.
На десној страни поред места пешадијског одељења налази се кровна подижића конструкција са рампом за излазак из самог возила.
То се иначе сматра најслабијом тачком овог тешког оклопног транспортера. Наиме, пешадијско одељење је морало за време искрцавања да прескаче кутију трансмисије, а посебна рампа имала је противклизајућу површину, што указује да је искрцавање било све друго, само не брзо.
Возач и командир су имали кад се поклопац затвори класичне перископе за осматрање, а командир је због присуства ДУБС-а на својој десној страни увек имао отворен поклопац и обично је путовао тако да је до паса вирио из возила.
Оклоп
Ахазирит има тежину од 44 тоне додатог сецијалног челика. Спреда је возило без проблема могло да издржи поготке граната испаљених из топа калибра 125 мм што указује да је нагласак био на предњој заштити возила. Осим тога и бочна заштита је била одлична. На искрцном делу заштиту су пружали канистери са нафтом и шупља вишеслојна заштита слична тоги.. Иначе као додатну заштиту Ахазирит је имао и систем за гашење ватре „спекторникс“ и два лансера IMI CL-3030 са по шест фософрних мина за тренутно задимљавање. Верзије Ахазирит 2 добиле су тешки челични оклоп на боковима и глациусу. Типични пасивни оклоп 2. генерације који је био монтиран на тенку „Магах“.
Ватрена моћНа возило је могуће уградити три даљинско управљиве борбене станице ДУБС компаније Рафаел у калибрима 7,62, 12,7 мм и усковно 40 мм. На предњем делу налази се борбена једница са митраљезом ФН М240 калибра 7,62 мм за отварање ватром стрлац је имао над оклопом и под оклопом перископ и нишанску справо са могућношћу повећања и перископску која је увећавала циљ на даљинама до осам пута. Обе справе су имале појачивач светлости друге генерације. На крову возила биле су монтиране куке за остављање оружја, а уграђен је и мањи минобацач калибра 60 мм.
Погон
Ахазирти покреће дизел мотор Detroit disel 8V-71 TTA јачине 650 КС са мењачем алисон ХТG-411-4. На верзији Ахазирит 2 додат је мотор 8V-92TA са мењачем ХТG-411-5А.
Фирма Кинетик прерадила подвозје и обезебдила нови систем ослањања торзијски, са хидрауличним ублаживачима на првој и петој оси, а ход потпорног точка повећан је са 98 на 200 мм.
Организација
Први корисници овог возила су биле извиђачке једнице и бригаде Голани и Гивати. Израел користи и даље између 250 и 300 возила. Један батаљон користи 36 возила од којих је једно командно. Организационо то изгледа четири чете са три вода са по три возила.Главна зона где се ова возила користе је прво био Голан, а онда и Газа. Виђена су била и на западној обали, као и у сукобима у Либану. У Гази су остали упечатљиве слике обрачуна Ахазирита са Хамасовим снајперистима на крововима зграда, као и опсада седишта палестинског лидера Јасера Арафата у Рамали.