ТВ ФРОНТ/Милан М. Бабић
Актуелна погранична криза у Тексасу није почела пре неколико дана. Она траје практично од како је Џо Бајден у Белој кући. Амерички председник спроводи глобалистичку агенду (познату и нама у Европи) либерализације и декриминализације илегалних имиграција. На тај начин, имајући у виду услове одржавања америчких избора у већини држава (није неопходно дати на увид било какав документ о америчком држављанству), као и чињеницу да мигрантска популација преферира да гласа за Демократску партију баш из наведеног разлога, актуелна америчка администрација постојано гради сопствену гласачку армију којом би се одбранила на изборима од све извесније поновне победе Доналда Трампа.
Поред тога што се на тај начин у САД увозе милиони потенцијалних социјалних случајева, без контроле у земљу улази и мноштво лица из криминогене средине, као и уопште безбедносно-интересантних лица, попут оних који су на листама за праћење терориста. Са њима се из Мексика илегално уноси фентанил, синтетичка дрога око 100 пута јача од морфијума, која последњих година узима свој огроман данак у широкој млађој популацији САД. Јавна је тајна да од овакве пограничне политике највећу корист имају нарко-картели са територије Мексика, које слабашна мексичка власт у својим северним државама не успева да обузда. Само у децембру прошле године, мексичко-тексашку границу илегално је прешло преко 300.000 миграната, а тај број је, од почетка Бајденовог мандата, близак цифри од 10.000.000 илегалаца. Стога је и разлог за бригу о граничној политици САД код већине америчких грађана заиста и оправдан.
Још 2021. је тексашки гувернер из редова републиканаца покренуо Операцију Усамљена Звезда („Усамљена звезда“ је метафора за Тексас), коју воде тексашки војни департман и тексашки
департман јавне безбедности, а која има за циљ да обузда илегалне имиграције и прекине ланце трговине људима и наркотицима. После рекордног упада преко 300.000 имиграната у децембру прошле године, гувернер Тексаса Грег Абот је прогласио инвазију и, позвавши се на Устав САД искористио право увођења ратног стања и мобилизације тексашке Националне Гарде за затварање границе постављањем жилет-жице и других препрека за улаз на најкритичнијим местима 2000 км дуге тексашко-мексичке међе. У међувремену је Врховни Суд САД донео одлуку којом је омогућио федералним снагама пограничне страже да ту жицу уклоне. Тексас се оглушио о одлуку Суда и блокирао приступ граници федералним снагама. Тада је и почела ова драма која траје од средине јануара.
Треба напоменути и то да је Тексас површински највећа држава САД, друга најмногољуднија и најбогатија (после демократски настројене Калифорније), као и држава са највреднијим природним ресурсима и најразвијенијом индустријом. Поред тога, Тексас је једина америчка држава која је примљена у Федерацију као независна држава, са посебним условима тог пријема, чега је и њен гувернер, врсни правник, бивши државни тужилац и бивши судија Врховног суда Тексаса, јако добро свестан. Међутим, Тексашани сматрају да већ дуже време њихови погледи на америчку унутрашњу политику нису адекватно представљени и заступљени у Вашингтону. Чак ни Буш Млађи, који живи у Тексасу, никада није доживљаван као Тексашанин, не само зато што ту није рођен, већ управо зато што никада није заступао интересе Тексаса. Зато су се и појачала јавна разматрања о тзв. ТЕКСИТ-у, односно напуштању федерације САД од стране Тексаса.
У међувремену, пре неколико дана, Тексасу су моралну подршку пружили 25 републиканских гувернера других држава САД, као и демократски гувернер Кентакија, док је Оклахома и Флорида послала сопствену Националну Гарду да асистира тексашкој у новонасталој кризи. И, када су се јавиле назнаке да је „враг однео шалу“, Бајденова администрација је устукнула и у Сенату САД лансирала идеју двопартијског споразума о новом закону који уређује илегалне преласке границе, а који такве преласке неће спречити, већ их само ограничити на 5.000 дневно. Онда се огласио и Доналд Трамп, који је позвао републиканске сенаторе да не подрже Бајденов предлог, назвавши тај закон „чистим поклоном демократама“ и активно радећи на минирању политичког договора две партије.
Постало је очигледно да Трамп жели да држи питање пограничне кризе отвореним што дуже (ако је могуће до избора у новембру) јер је уочио да републиканска опција на тој идеји значајно капитализује наклоношћу све већег броја бирача. Да се разумемо, прво Доналду Трампу нису потребне САД без Тексаса, једног од његових републиканских најјачих упоришта. Оно што је у овом тренутку републиканцима битно је да спрече доношење бајденовског закона о заштити границе, али и да деприоритизују доношење Бајденових пакета финансијске и друге помоћи Украјини и Израелу. Многим Американцима смета што се баснословне своте финансијских средстава издвајају за финансирање глобалистичких прокси ратова у свету, док наводно, „пара нема“ за решавање нараслог броја бескућника, материјалног статуса ветерана, борбе против наркотика на улицама, као и других видова распојасаног криминалитета који је букнуо са доласком Бајдена на власт, а да не помињемо проблеме у здравству и привреди и кризу на граници. Убрзо затим, почео је да се „дешава народ“. Стотине хиљада америчких грађана из других држава САД је организовало конвоје подршке који су се упутили ка Тексасу да дају помоћ Тексашанима и њиховој државној администрацији у затварању границе и спречавању ометања од стране федералних власти. Конвоји су налик на оне из Канаде из времена короне, али у значајно већем броју. Број камионџија који се упутио у Тексас се, према неким проценама, креће од неколико десетина хиљада до пар стотина хиљада. Њима подршку дају и тексашки фармери, који су покренули механизацију ка граници с Мексиком. Из других држава подршку
даје и организација „Божја војска“, која не само да се упутила ка Тексасу, већ покушава да блокира границу ка Мексику и у својим државама.
Пар званичника из Бајденове администрације је затим упутило претњу да би федерална власт могла да „федерализује“ Националну Гарду Тексаса и стави је под контролу Председника САД, што се у историји последњи пут десило 1957. у Арканзасу. Гувернер Абот сматра да би овакав потез био мало вероватан јер би довео до суноврата саме Федерације у овом тренутку. Нико, заправо и не зна да ли би тако нешто могло резултовати побуном у самој Националној Гарди Тексаса и одбијања послушности Вашингтону. Поред тога, и сами припадници федералне Пограничне страже су, како признају, збуњени потезима Председника Бајдена јер је децембарска „инвазија“ илегалаца ударила управо по њиховим плећима те и сами приватно подржавају потезе Грега Абота.
За то време, у свету се о томе релативно штуро извештава. Да ли по диктату референтних амбасадора или на основу захтева глобалистичких елита, ово питање није на насловним странама, иако не само да ће одлучити америчке изборе, већ може одлучивати и о егзистенцији самих Сједињених Држава. Из Москве се могу чути цинични коментари појединих високих званичника, али то не помаже пуно ни руској позицији по овом питању. Можда би боље било да овакву ситуацију не коментаришу пуно да не би нанели штету ни својим позицијама, ни позицијама потенцијалних сецесиониста, који би могли бити оптужени за издају и шуровање са непријатељем. Једноставно, треба да пусте да ствари теку својим током. Јасно је да је светска јавност веома заинтересована за ово питање из једноставног разлога – што се више САД буде бавила самом собом, мање ће се бавити хуманитарним интервенционизмом у туђим државама и међународној политици.
Напослетку, треба рећи да сама сецесија Тексаса није пуно извесна јер већина Тексашана није пуно ни размишљала о одвајању од САД, упркос свим несугласицама са Вашингтоном. Наравно, треба подвући и то да би неки неочекивани потези било које стране створили непредвидиви сплет околности у коме би и такав исход био могућ. А онда је сигурно да и друге државе САД не би седеле скрштених руку. За сада је сам Доналд Трамп највећа и најбоља брана од сецесије Тексаса, која би покренула домино-реакцију. У сваком случају, за остатак света, који је под постојаним диктатом америчке спољне политике, ово може да буде тренутак краћег одахнућа – пре свега јер ће се ова уставна криза у САД свакако завршити ерозијом федералне власти и јачањем самих појединих држава-чланица. На нивоу држава-чланица много је лакше и самим патриотским снагама у САД да се одупру глобалистичким центрима моћи, а поред тога саме државе-чланице не би имале пуно интереса за интервенционизам широм остатка света.