О модернизацији оклопних једница Војске Србије говорило се још од проглашења независности, али је прича много старија. Негде на пролеће 2016. године почело се говорити да ће Србија од Русије добити модернизоване тенкове Т-72. Тад је Русија најавила да ће у пакету са шест Мигова 29 бити донирано 30 модернизиваних извиђалких оклопних возила БРДМ-2МС и тенкови. Тада није било саопштено колико и који тип. То је био сигнал да се у медијима крене са нагађањем.
Неки су тад говорили да је у питању тада модернизвоани тенк Т-72Б3, који је касније испоручен Сирији. Прошле су 2017, 2018, година, а од тенкова није било ништа. А, онда 8. маја на војној паради у Нишу очи Дана победе над фашизмом Русија је послала транспортним авионим један борбени хеликоптер Ми-35М и један тенк Т-72Б3. То је био знак медијима да славодобитно најаве да тенкови које ће донирати Русија бити управо тај модел тенка.
Међутим, годину дана пре тога већ се почело говорити да ће Русија донирати тенк по ознаком Т-72Б1 МС назван и „Бели Орао“, модификација тенка, за коју руска војска није била заинтересована, али да би опстао 61. ремонтни завод Стрељни код Санкт Петербурга ти тенкови су понуђени савезницима Москве. Земље које су пре Србије добили ове тенкове у количини од 30 комада били су Лаос, који је у замену дао своје тенкове Т-34/85 и Никарагва.
„Србија ће добити од Русије модернизовану верзију тенка Т-72 под ознаком Б1-МС, који је познат и под комерцијалним називом ‘бели орао’. У овај тенк, чија је основа Т-72Б1, уграђена је дневно-ноћна нишанска справа ПН-72У сосна-У, која унапређује прецизност поготка. Командир тенка добија панорамску нишанску справу ПКП-72 с термалним каналом треће генерације, а на крову куполе налази се даљински управљива борбена станица с митраљезом НСВТ калибра 12,7 мм. Ови тенкови модернизовани су у 61. фабрици за оправку оклопних возила код Санкт Петербурга. Ради се о модернизацији тенка која је првобитно била намењена за копнену војску руске армије, али су Руси одустали у корист модернизације тенка Т-72 Б3 и Б3М тако да је ова верзија понуђена за извоз“, рекао је аутору овог текста јануара 2019. године извор упућен у тај посао.
Према његовим речима, верзија предвиђена за Србију, као и верзије за Лаос и Никарагву, имаће агрегат за рад уређаја без пуштања мотора у рад.
„ Постоји још један проблем: та 61. фабрика за оправку оклопних возила ‘Стрелни’ код Санкт Петербурга има неку клаузулу да избацује само 50 ремонтованих и модернизованих тенкова Т-72. Људи живе управо од донација и извозних послова. Сад све зависи од тога хоће ли све ремонтне капацитете ставити у нашу службу. Зато је важно да управо Вучић с Путином разговара о томе да овај ремонтни завод све капацитете усмери према нама и да ти тенкови најзад буду испоручени“, речено је тада аутору овог текста.
Коначно у новембру месецу 2020. године док је увелико пандемија коронавируса била у току на војни аеродром Батајница почели су да слећу транспортни авиони са тенковима. Тенкови су тада укрцавани на вучне возове, прекривани маскирним мрежама и у ноћним условима, далеко од очију јавности пребацивани до Ниша где су смештени били. Прве фотографије које су се појавиле указивале су да је Србија добила тенкове Т-72Б1 МС „Бели орао“.
Иако је количински била мала, Србија је после скоро три деценије добила модернизоване тенкве, који су приказани јавности неколико пута. Званични назив у Војсци Србије је Т-72МС.
О тенку Т-72Б1МС било је доста речи, а мало детаљније ћемо овај тенк приказанти.
За тенк Т-72Б1МС први пут чуло се 2012. године када је представљен на Другом међународном форуму „Технологија и машинство“ у Жуковском. Тада је учесницима представљена необична модификација тенка Т-72 у белој боји за руске оружане снаге. Још једна у низу руских модернизација тенка Т-72 направила је била фирма „Спецремонт“, а посао је био обављен у халама 61. ремонтног завода за оклопна возила у месту Стрељни код Санкт Петербурга.
Прва земља којој је овај тенк, али као донација био испоручен била је Никарагва 2016, већ 2018. тенк је завршио у Лаосу.У овај тенк, чија је основа Т-72Б1, уграђена је дневно-ноћна нишанска справа ПН-72У сосна-У, која унапређује прецизност поготка. Командир тенка добија панорамску нишанску справу ПКП-72 с термалним каналом треће генерације, а на крову куполе налази се даљински управљива борбена станица с митраљезом НСВТ калибра 12,7 мм.
По свом опису тенк Т-72Б1 МС не одступа када се гледа у односу на старије совјетске тенкове фамилије 72. У предњем делу се налази возач, на средини је купола, а моторно-трансмисионо одељење је позади. Посада је трочлана, само што су командир и нишанџија добили прегршт електронике и делују у потпуно аутоматизованом одељењу. Скоро сва електронска опрема је нова и датира по години производње 2019. Командир се налази на левој страни куполе, а нишанџија на десној.
Ватрена моћ тенка заснована је на новој тенковској цеви 2А46М калибра 125 мм, која је стабилисана у обе равни и са уграђеним новим системом са управљање ватром. Из тенковске цеви је могуће испаљивање свих стандардних руских тенковских пројектила APFSDS, HEAT, HEF и наравно ласерски навођене противоклопне ракете 9М119 Рефлекс, која се испаљује из цеви топа.
Од електронике тенк Т-72Б1МС има панорамску оптоелекторнску справу ПКП-72 познату и као “ око соколово“ која има уграђену термовизијску камеру треће генерације коју користи командир тенка. Она је уграђена на левој страни куполе. Она омогућава откривање циљева на даљинама од 3.000 м дању и ноћу. Има могућност окретања 360 степени по азимуту и да параметре о откривеним циљевима доставља нишанџији.
Такође у тенк је уграђена и дневно-ноћна нишанска справа ПН-72У позната и као „Сосна-У“. Употреба овог оптоелектронског система омогућава посади тенка Т-72Б1 МС да стекне далеко бољи преглед ситуације на бојном пољу. Возач тенка има на располагању дигитални монитор који емитује слику са предње и задње камере која је постављена на тенку, која омогућава кретање тенка у сложеним метео условима или за време борбе. У тенк је уграђен и комбиновани систем за навигацију ГПС/ГЛОНАСС, аутоматски систем за праћење циљева, систем за позиционирање на ратишту, као и систем за приказ тренутног стања рада система и подсистема тенка.
Што се тиче балистичке заштите тенка предња плоча „глациас“ израђена је од ламинатног оклопа дебљине 200 мм, док оклоп на ливеној куполи износи 280 мм. На тенк су постављене коцке експлозивно-реактивног оклопа ЕРА „Контакт -1“ на телу и на боковима, где су коцке ЕРО постављене на гумене сукњице. Као додатна заштита превиђена је и на задњем делу противкумулативна решетка односно „кавез“.
За разлику од раних верзија тенка Т-72 који су оперативни или у резерви Војске Србије, а који имају мотор од 780 КС, модернизвана варијанта овог тенка има дванестоцилндрични дизел мотор В-84МС јачине 840 КС. Јачи мотор повећао је максималну брзину тенка на 60 км/х и максимални рдијус кретања од 700 км, а са додатним резервоарима и до 900 км.
За разлику од старијих верзија тенка, трансмисија на Т-72 је потпуно аутоматизована. Ходни део тенка чини шест потпорних точкова, погонски точак на задњој стеани и лењивац на предњој, односно затезни точак. Амортизери су поставњени са опе стране тенка код првог, другог и шестог потпорног точка.