СТРАДАЊЕ 12 ТУРСКИХ КОМАНДОСА У СНЕЖНИМ ПЛАНИНАМА КУРДИСТАНА: САМО НАЈЈАЧИ ОПСТАЈУ

понедељак, 25. децембар 2023. | 9:24
Фото: Тв Фронт

Поновила се 2008. године, ово ми је пало на памет када је објављена вест да је 12 турских командоса убијено у окршају са борцима Радничке партије Курдистана у снежно завејаним планинама на северу Ирака, где су турске снаге безбедности покренуле војну операцију против својих смртних непријатеља из ПКК – Радничка партија Курдистана која се залаже за стварање Курдске државе.

Временски услови који тренутно владају на северу Ирака су веома сурови, велики снег, јак ветар нису услови у којима су лаке борбене операције. Снежни нанси достижу негде и по неколико метара, али то није спречило два ривала да у оваквим условима воде жестоку битку.

Тако је било и овај пут, само је у борбама овај пут погинуло 12 турских командоса из једнице „планинснких командоса“, који су обучени за борбено деловање у оваквим суровим зонама.

Снимци борбеног деловања турских командоса пред ову акцију у којој је њих 12 убијено испливало је на друштвене мреже и види се њихово кретање пре него што су упали у заседу.

Турско министарство одбране потврдило је званично било прво шесторо мртвих, али се касније тај број повећао за још шест иако се страховало да има скоро 20 жртава. Број рањених није саопштено.

Како се неформално наводи заседу коју су им спремили курдски борци била је изведена са РПГ-7В ручним ракетним бацачима уз употребу аутоматског наоружања.

Даљих информација о самом нападу нема осим што се на снимку види да су турски командоси наоружани М16А4, митраљезом ПКМ и ручним ракетним бацачем РПГ-7 са ракетом ПГ-7В.

Турска је освета уследила је одмах у виду ваздушног напада где су кичму чиниле беспилотне летелице типа „Акинци“ и борбени авиони „Ф-16“.

Неко би помислио да је ово скори сукоб иако он траје од 1984. године када је Радничка партија Курдистана покренула рат са Турском у циљу оснивања независне државе Курдистан која би обухватила делове Турске, севера Ирака, северног и источног дела Сирије и западне делове Ирана где углавном већински живе Курди.

Пошто је на територији југоситочне Турске било немогуће формирати базе за борце, оне су формиране углавном на северу Ирака уз границу са Турском, где одавно ирачки лидер није имао формалну власт, а Курдски борци под лидерством породице Барзани главну улогу и фактички господарили ирачким Курдистаном.

Из тих база ПКК је константно изводио напада на турску војску због чега је Турска армија посебно средином 1990-тих константно изводила војне операције на северу Ирака и ограничене упаде уништавајући курдске герилце.

Чак и после пада Садама Хусеина, Турска је од тадашњег лидерац Ирака Џалала Талабанија који је иначе по пореклу био етнички Курд да реши питање герилаца ПКК.

Повод за операцију под именом „Сунце“ била је ликвидација 15 турских војника, који су убијени 5. октобра 2008 године на самој граници Турске и Ирака у месту Семдинили . У тој борби убијена су 23 герилца ПКК.

То је више него довољан био повод тадашњем турском председнику Абдулаху Гулу да нареди премијеру Реџепу Тајипу Ердогану ( који је касније наследио Гула) да покрене војну операцију.

Операција је трајала пуних осам дана, а за њу Турска је ангажовала 10.000 војника, припадника жандармерије и полицајаца уз подршку турске тајне службе МИТ.

Као и тада, тако и сада носилац операције био је 7. корпус који покрива зону на граници са Ираком. Иначе овај корпус се повремено попуњава и са осталим турским јединицама у зависности од врсте задатака, дако да се повремено у ову зону упућују и остале артињеријске, пешадијске, механизоване и оклопне јединице, које се стављају под команду 7. корпуса турске војске.

Тадашња операција „Сунце“ почела је ударом авиона Ф-16 који су ласерски вођеним бомбама нападали кампове ПКК. Петнаест година касније у борбеним операцијама ангажоване су борбене беспилотне летелице типа Бајрактар ТБ-2 и нова Акинци који изводе изенандне ударе, не само на кампове, него и на нафтну инфрастурктуру, односно рафинерије и поља које контролише курдска герила на истоку и сверу Сирије и на северу Ирака, што је главни финансијски извор чистог новца за ирачке Курде.

Због снежних услова, употреба хеликоптера пре свега борбених и транспортних је ограничена, каои артињерије, јер на самој граници није било употребе самоходних хаубица М-109, копија јужнокорејске К-9, као и топова калибра 203 мм.

Иначе као за време операције „Сунце“, тако и сада врши се интензивно извиђање и покривање комплетене територије северног Курдистана у реланом времену.

Турска за сада није кренула у борбене операције опкољавања и уништавања база, што се не искључује да ће се десити у наредном периоду, што у многоме зависи од дешавања на терену.

Оно што је занимљиво јесте да турска војска у операцијама против бораца ПКК користи курдске регруте, који имају благ или поустљив став према браћи са супротине стране. Иначе гор регрута курдског порекла служи у једницама 7. корпуса, па због тога је турска принуђена да јединице 7. корпуса ојачава и другим јединицама. Исто тако велики проблем турској војци представљају регрути, који на сваки начин покушавају да избегну војни рок и они се аутоматски такође шаљу на одлужење на границу Турске и ирака или Турске и Сирије.

На страни Курда је и сама природа, недостаттак путне инфраструктуре, завејани путеви или засути одронима што често натерава турске трупе да каналишу своје правце кретања, а тада су најпогоднији за нападе и страдања.

У ком правцу ће и ова по ко зна која офанзива турске војске кренути остаје да се види.