Пише: Данко Боројевић
Хрватска војска је после дужег примирја 22. јануара 1993. године покренула операцију „Масленица“. Даљи продор ХВ зауставила је СВК створена брзо изведеном мобилизацијом и опремљена наоружањем из складишта која су била под контролом „плавих шлемова“.
У ВРС одлучују да РСК помогну у техници и људству. Поред борбених авиона, који су са Маховљана прелетели на Удбину и ту је формиран деташман В и ПВО ВРС, из завода „Космос“ у Крајину упућени су ракетни системи ПВО Куб. За почетак у Крајину су послата два СЛО и један РСтОН са послугама из ВРС. Постепено су за Крајину из ВРС (тачније из „Космоса“) пребачене две батерије ракетног система ПВО Куб. Убрзо су послуге из ВРС замењене послугама из СВК. Једна батерија је обезбеђивала аеродром Удбина, док је друга батерија била распоређена на подручју између Вргинмоста и Книна. Крајишка 44. ракетна бригада ПВО у свом саставу имала је дивизион ракета Двина и поменуте две батерија РС Куб из Српске. Овом бригадом командовао је потпуковник Ранко Дашић.
Прва летелица која је била оборена од стране крајишке ПВО био је МиГ-21 РВ Хрватске, 14. септембра 1993. године. Наиме, тог дана пуковник Мирослав Перис добио је задатак да авионом МиГ-21 „Осветник Вуковара“ ев. бр. 103, покуша онеспособити ватрени положај артиљеријско-ракетних јединица СВК. Током ниског лета на висини између 80 и 100 метара како би избегао радаре погођен је противавионским топом. Перис је покушао себе и авион да спасе пењући се на висину од 350 метара, када га је погодила ракета, која је испаљена из ракетног система Куб-М. Перисов авион је пао у околини села Стипан у општини Вргинмост.
Почетком 1994. године, 1. ссрб је комплетирана, крајем фебруара исте године комплетирана је и 2. ссрб. Обе батерије су у почетку биле смештене у складишту Голубић.Због недостатка људства, батерије су биле смањеног састава: имале су РСтОН, три уместо четири СЛО и осталу припадајућу технику: бројно стање батерија се кретало око 36 људи.
Начелно, 1. ссрб је била на аеродрому Удбина, а 2. ссрб на Кордуну. Од 14. јула 1994. године 1. ссрб била је на ватреном положају Тепавци, док је 2. ссрб је остала у Пађанима.
Делујући са ватреног положаја Тепавци 1. ссрб у 01:26 часова 2. августа 1994. године (други извори наводе податак 31. јул/1. август), ракетом Куб обара украјински транспортни авион Ан-26 регистарске ознаке УР-26207, који је био изнајмљен и превозио је борбени материјал за снаге 5. корпуса Армије БиХ (АБиХ). У авиону је погинуло пет чланова посаде сви Украјинци и ваздухопловац из састава АБиХ. Авион је оборен у околини Саборског (прашума Чоркова увала).
После обарања авиона Ан-26, 1. ссрб распоређена је на аеродром Удбина, а 2. ссрб је прешла на ватрени положај Дрежник Град. Батерије су биле ангажоване и у бихаћкој операцији у јесен 1994. године, а уобичајено су биле састава са по два СЛО и једним РСтОН. Од почетка размештаја, обе батерије стално су и без прекида биле у степену приправности број 1.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Зоран Вукосављевић, Небески штит са земље, самоходни ракетни систем 2К12 Куб-М/Квадрат, Рума, 2020.
Бојан Б. Димитријевић, Ваздушни рат над Републиком Српском и Републиком Српском Крајином, Друштво историчара Србије, Београд, 2017.