Андреј Млакар
Неколико мађарски медија међу којима је hungarytoday.hu објавило је информацију да Србија од те суседне државе не купује само борбена оклопна возила породице БТР-80А, него и ракетни систем земља-ваздух 2К12 Куб.
Мађарски медији позвали су се на писање српског портала Србија Данас који у свом тексту од 16. марта 2024. године наводи да се заправо ради о испоруци радаске станице за осматрање и навођење RStON 1S91M која је саставни део ракетне батерије вог ПВО система.
Оно што је интересантно јесте да се прво не спомињу лансери i PVO ракете за овај ракетни систем, а онда у наставку текста стоји помало хаотична реченица, о којој ће касније бити више речи.
Као објашњење зашто се купују RStON 1S91M наводи се објашњење да су оне највише страдале од стране противрадарских ракета AGM-88 HARM које је НАТО авијација масвно користила у ваздушном рат на небу изнад Србије у сукобу са српском ПВО марта 1999. године.
Такође што је интересантно, као објашњење се наводи да је набавка RStON 1S91M битна како би се активирали и руги ракетни дивизиони система ПВО 2К12 КУБ.
Међутим код нас основна тактичка ватрена јединица која користи КУБ је ракетна батерија, коју чине самоходна лансирна оруђа SLO 2P25M и то 4 kom и по три ракете на сваком лансеру.
Сви кубови који су оперативни у Војсци Србије од 1992. године преузели су ЈНА формацију Средњи самоходни ракетни пук (ССРП), само што је у Војсци Југославије од 16. јуна 1994. године обрисан термин „средњи) и остало је само „самоходни ракетни пук), који су од трансформације у Војску Србије од 2008. преведени у ракетне дивизионе са по три ракетне батерије са по четири лансера.
Познато је да су ракетни пукови са ПВО системом „КУБ“ налазе у саставу 250. ракетне бригаде РВ и ПВО Војске Србије, који су размештени у: Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Сада долазимо на „хаотичну причу“ с почетка која спомиње и Краљево. Наиме дуго времена у Краљеву се налазио 450. ракетни пук са системом С-125 Нева који је у силним трансформацијама расформиран.
„Са формирањем пука ПВО у Краљеву не би долазило до значајнијег померања ових јединица, јер би у Краљеву свакако биле близу Косова и Метохије, а тиме би се избегла и реакција НАТО снага„, пише Србија Данас.
Из овога могуће је једнино закључити да ће куповином мађарских кубова бити фомриран и четврти ракетни дивизион са ПВО системом КУБ што указује да се ракеташи поново враћају у Краљево.
Мађарски кубови
Мађарска је своје ракетне системе ПВО КУБ добила била још у време док је та држава била чланица Варшавског пакта. Иступањем из те војно-политичке организације окосницу ПВО те државе чинили су управо ракетни системи 2К12 КУБ, па чак и кад је та држава ушла у НАТО.
Мађарска армија тренутно се налази у пренаоружавању на западне ПВО системе средњег домета пре свега NASAMS III којих је набављено већ осам ракетних лансера који су сврстани у две ракетне батерије са по четири лансера, са чиме су ПВО системи 2К12 КУБ постали вишак.
Наиме, Мађарска ПВО у свом наоружању има 1 ракетну батерију са ПВО системом 2K12 Kub (RS SA-6 Gainful) што значи да су у питању 4 лансирна возила СЛО и RStON 1S91M док су остали вероватно повучени у стратешку резерву, што указује и да Србија набавља ракетне системе из стратешке резерве Мађарске војске.Иначе Војска Србије је своје ракетне системе КУБ модернизовало. Модернизација се односила на централизовани систем за управљање ватром, дидгитализацију осматрачко аквизицијског радара OAR 1RL128D Mečka и дигитализација Станице за командовање и управљање ватром SKUV-SM са TDMA (Time division multiple access) системом. Важан елемент модернизације је и уградња дневно-ноћног ТВ/термовизијског уређаја, који је спрегнут са антеном нишанског радара уместо досадашњег црно*-белог телевизијског оптичког система ТОВ који може да ради само дању и у условима повољне фонске ситуације.
Укратко о КУБ-у
Самоходни ПВО систем 2К12 КУБ конструисан је за заштиту копнених снага углавном оклопних једница од напада авиона који лете на средњим и малим висинама. Развој овог ракетног система почео је 1958 године за уништавање циљева у ваздуху који лете брзинама од 420-600 метара у секунди на висинама миминалним од 100 и максималним 5-7 км на даљинама до 20 км.
Организацијски самоходни ракетни пук у већини земаља које су га имале био је сличан совјетском моделу.
Ракетни пук састојао се из 5 самоходних батерија, батерије за управљање, команде пука и техничке батерије.
Сваку батерију чинила је станица за осматрање и навођење РСтОН, четири самоходна лансера 2П25 са по три ракете, два транспортна возила ЗИЛ-157.
Ракетни систем је призвођен од 1967. до 1982. године. Произведено је више од 500 ракетних система-батерија и неколико десетина хиљада ракета.
Данас је у наоружању 20 земаља света.
Овај ракетни систем је произвођен у две основне верзије 2К12 и 2К12Е познат као квадрат или извозна верзија. Постоје и модификације које се крећу са ознакама од М1-М4.
Овај ракетни систем користи два типа ракета 3М9МЕ и 3М9М3Е.
Иначе у саставу сваког ракетног дивизина налази се осматрачко радарска станица Р-40.
Срце сваке ракетне батерије јерадарска станица и четири самоходна лансирна оруђа. Откривање, праћење и означавање циљева код овог система је радарско. Ракете се лансирају након што глава за самонавођенје захвати циљ. Систем вођења ракета је полуактивно радарско самонавођење. Једноканални је по циљу на који се може лансирати по више ракета-највише две. Даљина границе зоне уништења циља је око 25 километара, а ближа 3-5 километара, док је максимална висина гађања око 14 километара. Вероватноћа уништења циља једном ракетом је од 0,74 до 0,96. Брзина ракете је 2,5 – 3 маха, а управља се помоћу покретног крмила на задњем делу. Ракета је опремљена близинским упаљачем који се активира 15-17 метара од циља.