СПЛИТ, ПОСЛЕДЊИ РАЗАРАЧ ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Фото. Принтскрин Војна Енциклопедија

ТВ Фронт/Данко Боројевић

На захтев Краљевске морнарице Југославије у јулу 1939. године у бродоградилишту у
Сплиту је положена кобилица за нови разарач – вођу флотиле Сплит. Брод је требао да се гради по угледу на претходни разарач Дубровник.

Од наоружања нови разарач требао је да има пет шкодиних топова калибра 140 мм, десет противавионских топова калибра 40 мм и два трострука торпедна апарата. Након капитулације Краљевине Југославије, брод у изградњи преузимају Италијани.

Фото. Принтскрин Војна Енциклопедија

Након капитулације Италије 1943. године изградњу брода преузимају Немци. Током рата брод је неколико пута саботиран. Први пут се то догодили од стране радника, пре него што ће Италијани заузети бродоградилиште, потом је саботиран од стране Италијана, пре него што ће га преузети Немци, да би га потом саботирали и партизани. Завршетак Другог светског рата разарач Сплит затиче тамо где је и био, али у доста оштећеном стању проузрокованим због саботажа.

Већ крајем 1945. године државни врх одлучује да се разарач доврши. Међутим, услови у бродоградилишту у Сплиту, нису дозвољавали да се то и уради. Тако да је одлучено да се брод отегли у бродоградилиште у Ријеци, где ће се брод и довршити.

Треба знати да довршетак разарача не би био могућ без америчке помоћи.

Одлука о завршетку градње разарача Р-11 Сплит донесена је у оквиру „Другог флотног
програма“, по којем је морнарица ФНРЈ требало да има око 600 бродова и по којем је
требало повећати број бродова веће тонаже, с јаким артиљеријским наоружањем за
подршку лаким поморским снагама.

Наш највећи ратни брод вођа флотиле разарач Р-11 Сплит ушао је у састав Ратне
морнарице Југославије 4. јула 1958. године. Изграђен је у ријечком бродоградилишту
„Трећи мај“.

Фото. Принтскрин Војна Енциклопедија

Сплит је био класични разарач чије се наоружање састојало од артиљеријских,
торпедних и противподморничких система. Брод је био опремљен радарима, подводним електричним локатором и електронским рачунарима. Сплит је био опремљен четвороцевним противавионским топом калибара 40 мм бофорс Л-60, који је био спрегнут са системом за управљање ватром чију је основу чинио амерички осматрачко-нишански радар АН/СПГ-34 (AN/SPG-34) познат негде под ознаком Мк-34. Радар је могао регистровати и пратити циљеве у ваздушном простору до 20 наутичких миља.

При крају свог службовања у Ратној морнарици разарач Сплит је служио као школски
брод за обуку морнара у Морнаричком наставном центру. Из састава Ратне морнарице
изашао је 2. фебруара 1984. године.

ТАКТИЧКО ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ

Депласма: стандардни 2382 тоне; пун 2770 тона.
Димензије: дужина 120 м; ширина 12 м; висина 6,5 м; газ 4,31 м.
Погон: две Персонове парне турбине снаге по 19000 киловата (25000 КС).
Брзина: максимална 31,5 чвор.
Даљина пловљења: 6600 наутичких миља са 13 чворова.
Наоружање: четири полуаутоматска топа калибра 127 мм, дванаест топова калибра 40
мм, четири аутоматска топа калибра 20 мм, петоцевни торпедни апарат калибра 533 мм, два вишецевна противподморничка ракетна бацача типа јеж, шест бацача и два клизача бомби. Поред тога могао је укрцати и положити 40 мина.

Посада: 240 чланова.