Dešavanja na Bliskom istoku, kao i u Ukrajini, aktuelizovala su pojam ciljanih ubistava u javnom prostoru.
Ciljano ubistvo (eng. Targeted Killing) je unapred planirano, umišljajno lišavanje života unapred određene osobe, koje sprovode državni ili nedržavni akteri, u okviru borbe protiv terorizma, organizovanog kriminaliteta, ili političke borbe. Ciljano ubistvo se može, zavisno od političkog, pravnog, bezbednosnog koncepta, može izvoditi na teritoriji sopstvene ili, češće, strane države. Može biti politički i/ili bezbednosno motivisano.
Ciljano ubistvo i atentat
Iako se ovi pojmovi upotrebljavaju kao sinonimi, ipak je moguće napraviti razliku između njih. Tako, atentat (od latinskog glagola attentare, što znači pokušati napad na nekoga/nešto) podrazumeva, po pravilu, politički motivisano ubistvo istaknutog pojedinca koji je najčešće simbol vlasti. Takođe, lice može postati meta atentata i usled političkih aktivnosti, političkih ubeđenja, a atentat može poslužiti i kao „preventivni akt”.
Obaveštajne službe i ciljana ubistva
Ciljana ubistva su izuzetno kontroverzan pojam u međunarodnom pravu, koje sa sobom nosi ozbiljne moralne, pravne i političke posledice. Izuzetno je teško sprovesti ozbiljno naučno istraživanje u ovoj oblasti, iz razloga što je ovo za nezavisne istraživače često „nedostupna zona”, a takođe o ovim aktivnostima postoji upadljivo malo pisanih tragova. Do saznanja se najčešće dolazi rekonstrukcijama događaja, ili kroz javna saopštenja, svedočenja, na osnovu prethodnih deklasifikacija. Ipak, proučavanjem poznatih događaja u praksi, kao i metodologije rada obaveštajnih službi i specijalnih snaga, moguće je izvući zaključke iz uzročno-posledične veze između rada obaveštajnih službi i ciljanih ubistava.
Ciljana ubistva
Prvo, ciljana ubistva, spadaju u tzv. neobaveštajne, ofanzivne aktivnosti obaveštajnih službi, zajedno sa npr. diverzijama, sabotažama, izazivanjem prevrata itd. To prvenstveno znači da cilj ovih aktivnosti nije prikupljanje poverljivih podataka i njihova obrada u informacije (iako su ove aktivnosti, naravno, uvezane sa obaveštajnim),nego se proklamovani državni interesi (ili interesi drugih aktera) navodno ostvaruju kroz lišavanje života određenog lica.
Drugo, uspešnost ciljanog ubistva i njegova ograničenost samo na unapred određeno lice, direktno zavisi od obaveštajne pripreme. U ovome se ogleda najznačajnija uloga obaveštajnih službi, jer su pripremne radnje direktno povezane sa osnovnom funkcijom obaveštajnih službi. Tehnika i ljudski resursi (profesionalni službenici i angažovana agenturna mreža) se upotrebljavaju radi izbora mete za ciljano ubistvo, prikupljanja podataka i izrade informacija o meti, osmatranja, praćenja, a na kraju i planiranja, izvršenja ciljanog ubistva i eventualnog izvlačenja sa lica mesta i napuštanja strane teritorije.
Meta
Kao što je istaknuto, meta je najčešće istaknuti pojedinac, čijom likvidacijom se ima ostvariti određeni interes strane države. Prikupljanje podataka o meti je veoma složen i po pravilu vremenski duži proces i obuhvata analiziranje svakodnevnih navika, kretanja (posebno traženje pravilnosti u ponašanju mete), analizu okruženja mete, sa posebnim fokusom na mogućnost pristupa tom okruženju, potpuno prikrivenog, ili legendiranog. Ukoliko je meta značajna za bezbednost sopstvene države, onda se, po pravilu, bezbednosno štiti, sa posebnim fokusom na kontraobaveštajnu zaštitu. U takvim slučajevima strana obaveštajna služba posebno analizira fizičko-tehničku zašttitu mete, tražeći propuste. Svrha prikupljanja i analiziranja svih ovih podataka je definisanje najpovoljnijeg lokaliteta i momenta za napad, kao i načina izvršenja.
Temeljnom, sistematskom pripremom se uvećavaju šanse za uspeh, u smislu likvidacije upravo planirane mete. Kolateralna šteta takođe zavisi od pažljive pripreme i načina izvršenja, ali isto tako i moralnog pristupa izvršilaca.
Treće, kada je reč o izvršiocima ciljanih ubistava, obaveštajna služba može raditi samostalno, upotrebljavajući sopstvene kapacitete (profesionalne i agenturne), odnosno može sarađivati sa specijalnim snagama, državnim (npr. saradnja američke agencije CIAi specijalaca iz „zelenih beretki”, SEAL, DELTA timova) ili privatnim. Ovakve aktivnosti se nazivaju prikrivene operacije (eng. Covert Operations), crne operacije(eng. Black Operations), nekonvencioalne akcije/dejstva, tajne akcije(eng. Covert Actions), prljave operacije itd.U otvorenim izvorima (javno dostupnim), znatno više građe ima o realizovanim akcijama američke agencije CIA, odnosno o akcijama izraelskih službi i specijalnih snaga.
Kontroverze
Kao kontroverzne i sve popularnije aktivnosti, ciljana ubistva su predmet pravničkih i moralnih rasprava, jer, sa jedne strane, predstavljaju ozbiljno narušavanje suverenosti nacionalne države (ako se aktivnost izvodi na stranoj teritorij), sa druge strane, najčešće predstavljaju protivpravno lišavanje života (ovo je manje izraženo u protivterorističkim i antiterorističkim akcijama). Ipak, pozivanje na odgovornost je izuzetak, jer politički odlučioci i drugi zvaničnici imaju široke mogućnosti poricanja. Takođe, često je vrlo teško dokazati da su određeni pojedinci ili grupe delovali po nalozima ili kontrolom države sponzora. Zato ove aktivnosti i jesu alternativa znatno rizičnijim, obimnijim, dužim i skupljim vojnim operacijama.
