Дешавања на Блиском истоку, као и у Украјини, актуелизовала су појам циљаних убистава у јавном простору.
Циљано убиство (енг. Targeted Killing) је унапред планирано, умишљајно лишавање живота унапред одређене особе, које спроводе државни или недржавни актери, у оквиру борбе против тероризма, организованог криминалитета, или политичке борбе. Циљано убиство се може, зависно од политичког, правног, безбедносног концепта, може изводити на територији сопствене или, чешће, стране државе. Може бити политички и/или безбедносно мотивисано.
Циљано убиство и атентат
Иако се ови појмови употребљавају као синоними, ипак је могуће направити разлику између њих. Тако, атентат (од латинског глагола attentare, што значи покушати напад на некога/нешто) подразумева, по правилу, политички мотивисано убиство истакнутог појединца који је најчешће симбол власти. Такође, лице може постати мета атентата и услед политичких активности, политичких убеђења, а атентат може послужити и као „превентивни акт”.
Обавештајне службе и циљана убиства
Циљана убиства су изузетно контроверзан појам у међународном праву, које са собом носи озбиљне моралне, правне и политичке последице. Изузетно је тешко спровести озбиљно научно истраживање у овој области, из разлога што је ово за независне истраживаче често „недоступна зона”, а такође о овим активностима постоји упадљиво мало писаних трагова. До сазнања се најчешће долази реконструкцијама догађаја, или кроз јавна саопштења, сведочења, на основу претходних декласификација. Ипак, проучавањем познатих догађаја у пракси, као и методологије рада обавештајних служби и специјалних снага, могуће је извући закључке из узрочно-последичне везе између рада обавештајних служби и циљаних убистава.
Циљана убиства
Прво, циљана убиства, спадају у тзв. необавештајне, офанзивне активности обавештајних служби, заједно са нпр. диверзијама, саботажама, изазивањем преврата итд. То првенствено значи да циљ ових активности није прикупљање поверљивих података и њихова обрада у информације (иако су ове активности, наравно, увезане са обавештајним),него се прокламовани државни интереси (или интереси других актера) наводно остварују кроз лишавање живота одређеног лица.
Друго, успешност циљаног убиства и његова ограниченост само на унапред одређено лице, директно зависи од обавештајне припреме. У овоме се огледа најзначајнија улога обавештајних служби, јер су припремне радње директно повезане са основном функцијом обавештајних служби. Техника и људски ресурси (професионални службеници и ангажована агентурна мрежа) се употребљавају ради избора мете за циљано убиство, прикупљања података и израде информација о мети, осматрања, праћења, а на крају и планирања, извршења циљаног убиства и евентуалног извлачења са лица места и напуштања стране територије.
Мета
Као што је истакнуто, мета је најчешће истакнути појединац, чијом ликвидацијом се има остварити одређени интерес стране државе. Прикупљање података о мети је веома сложен и по правилу временски дужи процес и обухвата анализирање свакодневних навика, кретања (посебно тражење правилности у понашању мете), анализу окружења мете, са посебним фокусом на могућност приступа том окружењу, потпуно прикривеног, или легендираног. Уколико је мета значајна за безбедност сопствене државе, онда се, по правилу, безбедносно штити, са посебним фокусом на контраобавештајну заштиту. У таквим случајевима страна обавештајна служба посебно анализира физичко-техничку зашттиту мете, тражећи пропусте. Сврха прикупљања и анализирања свих ових података је дефинисање најповољнијег локалитета и момента за напад, као и начина извршења.Темељном, систематском припремом се увећавају шансе за успех, у смислу ликвидације управо планиране мете. Колатерална штета такође зависи од пажљиве припреме и начина извршења, али исто тако и моралног приступа извршилаца.
Треће, када је реч о извршиоцима циљаних убистава, обавештајна служба може радити самостално, употребљавајући сопствене капацитете (професионалне и агентурне), односно може сарађивати са специјалним снагама, државним (нпр. сарадња америчке агенције CIAи специјалаца из „зелених беретки”, SEAL, DELTA тимова) или приватним. Овакве активности се називају прикривене операције (енг. Covert Operations), црне операције(енг. Black Operations), неконвенциоалне акције/дејства, тајне акције(енг. Covert Actions), прљаве операције итд.У отвореним изворима (јавно доступним), знатно више грађе има о реализованим акцијама америчке агенције CIA, односно о акцијама израелских служби и специјалних снага.
Контроверзе
Као контроверзне и све популарније активности, циљана убиства су предмет правничких и моралних расправа, јер, са једне стране, представљају озбиљно нарушавање суверености националне државе (ако се активност изводи на страној териториј), са друге стране, најчешће представљају противправно лишавање живота (ово је мање изражено у противтерористичким и антитерористичким акцијама). Ипак, позивање на одговорност је изузетак, јер политички одлучиоци и други званичници имају широке могућности порицања. Такође, често је врло тешко доказати да су одређени појединци или групе деловали по налозима или контролом државе спонзора. Зато ове активности и јесу алтернатива знатно ризичнијим, обимнијим, дужим и скупљим војним операцијама.
