Одељење Копнене војске САД је у четвртак саопштило предстојећи распоред јединица из састава 101. ваздушно-десантне дивизије (ваздушно-јуришне).
Борбени тим 3. бригаде „Раккасанс“ дивизије ће распоредити око 3.400 војника из матичне базе Форт Кембел, Кентаки, у Источну Европу.
- ваздушно-јуришна дивизија
Настала је 15. августа 1942. као падобранска дивизија. Учестововала је у десанту на Нормандију, операцији Меркет Гарден, а била је прва једница која се спустила на територију Јапана после поптисивања капитулације. Учествовала је у операцији Пустињска олуја, рат у Авганистану, а поново је 2003. ангажована у инвазији на Ирак. Место базирања ове једнице је Форт Кембел у Савезној држави Кентаки.
Ову дивизију чине три бригаде (brigade combat team), 101. артиљеријски дивизион, команда, 101 авио бригадa, 101 логистичка група и неколико самосталних батаљона.
Прву бригаду чине три батаљона 327. пешадијског пука.
Борбени тим “Bastonj” 1. бригаде први пут је активиран у саставу новоформиране 101. ваздушно-десантне дивизије 16. августа 1942. као 1. бригада, 327. пешадијски пук, 101. ваздушно-десантна дивизија. Бригаду су раније чинили 1. и 2. батаљон, 327. пешадијски пук, 164. пешадијска бригада и 82. пешадијска дивизија, од 17. септембра 1917. са седиштем у Форт Гордону, Џорџија.
Ову бригаду чине 1. и 2. батаљон 327 пешадијског пука, 1. батаљон 506 пешадијског пука, 1. чета 32 коњичког пука, инжењеријски батаљон 326 бригаде, батаљон за подршку 426 бригаде.
Другу бригаду “Удар”
Друга бригада своје поносно наслеђе вуче од штаба, 159. пешадијске бригаде, елемента 80. дивизије . Током Првог светског рата, јединица се истакла учешћем у кампањама на Соми, Мез-Аргон и Пикардија. Јединица се вратила у САД у мају 1919. и деактивирана је у Кампу Лију 26. јуна 1919. године. Тренутну другу бригаду чине два батаљона 502. пешадијског пука, 1. батаљон 26. пешадијског пука, 1. чета 75. коњичког пука, батаљон 39. инжењеријске бригаде, батаљон за подршку 526 бригаде
Today, the Department of the Army announced the upcoming deployment of units from the 101st Airborne Division (Air Assault). The division's 3rd Brigade Combat Team "Rakkasans" will deploy approximately 3,400 Soldiers from Fort Campbell, Kentucky, to Eastern Europe.#airassault pic.twitter.com/IOReYE3bKF
— 101st Airborne Div. (@101stAASLTDIV) September 20, 2023
Трећу бригаду чини 187. пешадијски пук РАККАСАНС.
Пешадијски пук, из којег Раканзаси вуку своју историју формиран је 12. новембра 1942. у Камп Мацкал, Северна Каролина. Јединица је активирана 25. фебруара 1943. и означена је као падобрански пешадијски пук припојен је 11. ваздушно-десантној дивизији.
Од једниниа ову бригаду чине 1. батаљон 187 пешадијског пука, 2. батаљон 506 пешадијског пука, 3. батаљон 187 пешадијског пука, 1 чета 33 коњичког пука, инжењеријски батаљон 21. бригаде, батањон 636, бригаде за подршку.
РАККАНСАНС је иначе најчувенија једница 101. ваздушно јуришне дивизије. Своје садашње име добили су у Јапану пошто је то била прва америчка борбена једница која се спустила на територију Јапана после капитуалције септембра 1945. године. Реч РАККАНСАНС на јапанском означава падајући кишобран”. Наиме, ради се о куполним падобранима које су Јапанци имали прилике да виде после масовног сокока, а округли падобран подсећао је на кишобране. Припадници бригаде РАККАНСАНС први су били стигли и у Саудијску Арабију августа 1990. године после окупације Кувајта од стране војске Садама Хусеина. Постали су познати и по тмоме што су 25 фебруара 1991. извели дубоки продор у ирачку позадину
Сваку бригаду чине команда и три пешадијска батаљона. Сваки батаљон чини: команда, минобацачка чета, извиђачка чета, три пешадијске чете са командом и три пешадијска вода.Дивизија је позната по извођењу масовних хеликоптерских десаната. Осим борбеног дела постоји и шест батаљона који се баве одржавањем ,везом, транспортом и логистиком. Укупно 3.100 људи. Ова дивизија има и потпуно аутономне батаљоне попут батаљона инжењерије, обавештајног, батаљона везе и ПВО. Део дивизије су три батаљона комадноса и 160. специјални авијацијски пук.Оперативни концепт ангажовања ове једнице у неком сукобу предвиђа формирање независних борбених група и комбиновање са другим јединицама америчке војске. Нека приближна структура борбене групе ове једнице чине: три батаљона пешадије, батаљон артиљерије, пук транспортних и један пук борбених хеликоптера. У саставу сваке борбене групе су инжеињерија, веза, ПВО заштита медицинска служба.
Сликовито описано једна хеликоптерска транспортна чета са летелицама типа УХ -60 може пребацити у једном налету комплетну чету пешадије, као и хаубице калибра 105 мм. Иначе борбени потенцијал чине три борбене групе које имају јачину “мини дивизије” које су способне за извођење дужег сукоба.Дневни живот и ритам почиње у 101. ваздушно-јуришној дивизији у 6.30 сати посторјавањем и физичком вежбом. Доручак је од 8-9, ручак у 11.30, а вечера у 17 часова. Обула и настава се изводе до 23 часа када следи ноћни одмор.
астав ове једнице је професионалан. Они који се одлуче да постану припадници ове једнице најпре почињу тромесечну обуку у Форт Кембелу, а ако успешно заврше чека их шестомесечна додатна обука. Сви који постану припадници остају део ове једнице минимум две године. Статистике кажу да 30 одсто официра ове једнице завршило је Вест Поинт. Иначе цивили и регрути не долазе директно у ову једницу, да би се постао њен припадник, нови полазник мора већ бити део оружаних снага САД, било копнене војске, ваздухопловства или морнарице. Ова једница од опреме осим транспортних хеликоптера УХ-60 и ЦХ-47 поседује и борбене хеликоптере АХ-64 Апач. Од артиљериј ту су лаке хаубице калибра 105 мм и 155мм.
Основни задатак ваздушне дивизије
Основни задатак сваке ваздушнодесантне једнице по дласку на ужарену тачку сукоба је преузимање контроле ситуације на терену до одласка главних снага. Сваки батаљон на пример 82. падобранске дивизије налази се у 18 часовној приправности, а чета у двочасовној пуној приправности. Управо толико и треба деловима ових дивизија да се спреме и крену у борбену мисију.
Иначе од октобра 2022. године 4.700 припадника 101. ваздушно јуришне дивизије већ је било размештено на самој румунско-украјинској граници како би ојачали источно крило НАТО пакта.
Команданти “Вриштећих орлова” су више пута рекли за тада да су увек “спремни за борбу”, и док су тамо да бране територију НАТО-а, ако борбе ескалирају или дође до било каквог напада на НАТО, они су потпуно спремни да пређу границу са Украјином, што је било изазвало бес надлежне команде због чега су ови високи официри били укорени.