defensa.com, Приредио: Данко Боројевић
Пре неколико дана Daily Digest је отворио причу с овим насловом у којој је, изненађујуће, осликао суморну слику за председника Украјине. Кажемо „изненађујуће“ зато што је овај медиј један од оних који, са најистакнутијом верношћу и фантастичним тријумфализмом, дају повлашћени третман успесима и неуспесима Кијева (увеличавајући неке, а негирајући друге).
Чланак се наставља овако: „Володимир Зеленски пролази кроз један од својих најгорих тренутака. Његова међународна подршка слаби, али симптоми истрошености и досаде такође почињу да се региструју у његовој земљи. После овог, покушаћемо да сумирамо препреке које се појављују на све тежем путовању Зеленског (препреке које су одувек постојале и које у овом тренутку изгледа немогуће прикрити или сакрити).“ Фокусираћемо се на три питања: бојно поље; међународна ситуација и унутрашња ситуација.
БОЈНО ПОЉЕ
Да се понови оно што је већ речено у претходним прилозима: осим мало вероватног колапса једног од кандидата, ситуација на бојном пољу ће се мало променити и мали помаци који се могу десити биће по веома високим ценама.
Разлог, већ наведен у чланку који је defensa пре неколико месеци објавила са следећим насловом „Контраофанзива 2023. осуђена на неуспех: други фокус Џона Миршајмера: „Постоји кључни фактор који не може и не сме да прође незапажено, чак ни уочи развоја операција или будућих мировних преговора. Тренутно се подручја под контролом одговарајућих армија поклапају, уз извесне резерве и квалификације, са регионима у којима је становништво слично, што умногоме олакшава њихову контролу и одбрану“.
Треба признати да су украјинске снаге покренуле контраофанзиву са великом храброшћу и већом тврдоглавошћу (можда и превише). Али реалност је да данас они контролишу мање земље него што су имали пре лета и да су губици били огромни.
Кијевске трупе су почеле да нападну на Запоришком сектору где су, после веома тешких борби и по цену страшних губитака, успеле да поврате неколико мршавих квадратних километара (који су продати као велики тријумф и увод у скору победу); Реалност је била да руске линије нису сломљене и да је напредовање стало. Кијев је поново покушао у Бахмуту са обновљеним напорима, али са идентичним резултатима: смешни напредак уз превисоку цену (штампа је још једном објавила повољну и надмоћну победу).
Коначно, одлучено је да се утроше и чамци у смелој амфибијској операцији преко Дњепра, опет нешто слично, украјински маринци су заузели неке мостобране на левој обали речног тока али без реалних могућности проширења или дугорочног одржавања.
У тренетку писања овог текста, украјинске снаге су контрллисале, како се наводи, мање простора него пре лета. Мала област освојена у Запорожју једва пружа отпор, а трупе Кремља наступају са циљем да поново заузму Вербовоје и Работино (два града заузета у контраофанзиви). У Бахмуту су ствари још горе, на јужном крилу Руси враћају изгубљен терен у Клишчијевци, Андријевки и Курдимовки; На северу би напредовање могло угрозити стратешке положаје Часив Јара (отварање руте продора према Славјанску и Краматорску).
Ни на Дњепру се изгледи не поправљају, линија дотура залиха (муниције и потрепштина) и војника (појачања и евакуације) малим чамцима подлеже сталном надзору и деловању дронова и артиљерије; У ствари, мостобран Кринки (где су уложени највећи напори) може се, осим чуда, сматрати изгубљеним.
Али руске снаге су такође преузеле иницијативу у другим областима као што су Купијанск или Доњецк. У Купијанску, на северу, изгледа да је сврха пре свега да се снаге одвуку са других сектора. У Доњецку, главном граду истоимене области, ситуација је сложенија; На западу су Руси заузели Маринку, а на истоку маневришу – не без великих потешкоћа – да опколе тврђаву Авдијевку чија је судбина, осим изненађења, бачена.
МЕЂУНАРОДНА СИТУАЦИЈА
Неуспеси на бојном пољу, појава других извора сукоба (нарочито на Блиском истоку попсле терористичког упада Хамаса у Израел) и досада одређених сектора западног друштва довели су до тога да украјинска ствар губи „замах“. Сједињене Државе, на прагу избора и са поделом мишљења (демократе против републиканаца), изгледа да неће наставити да шаљу војну помоћ у великим размерама у којима су то чиниле.
Слични резови се дешавају и у Европи, а јединство унутар ЕУ, које никада није било тотално, сваким даном је све мање. У недавном истраживању, такозвани Евробарометар је поставио питање да ли Украјина треба да настави са свеобухватним ратом док не поврати сву територију или треба да се определи за компромис мира у замену за територије. У само четири земље ЕУ јавно мњење се определило за прву опцију.
Британска влада, упркос лошим изгледима и више него оправданим сумњама, наставља да изражава спремност да не напусти Зеленског који, према неким мишљењима, јесте и остаје на функцији милошћу Лондона. Уједињено Краљевство је вероватно западна земља која је имала и има највише везе са сукобом и која је, поред тога, изгледа одлучна да своје учешће доведе до крајњих последица.
Пре само неколико дана, британски лист „Тhe Telegraph” објавио је информацију у којој су наслови објавили: „Велика Британија ће појачати поморску подршку Украјини како би Кијев могао да продужи борбу. Иницијатива је део десетогодишњег безбедносног пакта који ће бити потписан у наредним недељама„.
По свему судећи, Морнарица Његовог Величанства не одустаје од својих историјски фрустрираних тежњи у Црном мору и чини се да ће се британски ратни бродови поново вратити у тако немирне воде.
Највећа опасност је то што је то земља Атлантског савеза и директна конфронтација руских и британских бродова могла би да изазове – преко члана 5 Вашингтонског уговора – ескалацију непредвидивог обима (не би био први пут да се поморски инцидент чини casus belli у сукобу великих размера). Ризик – понекад ненамерен, понекад намеран – није тривијална ствар.
УНУТРАШЊА СИТУАЦИЈА
Лоши резултати рата, турбулентна међународна ситуација и две године рата озбиљно су нарушили кохезију украјинског друштва, које, као и европско друштво, гаји озбиљне сумње у корист наставка рата док се не заврши сваки дан. Најутопијскији пораз Москве.
Растуће незадовољство становништва и сукоби Зеленског са релевантним личностима како из политичког живота (као што је харизматични градоначелник Кијева Виталиј Кличко), тако и из војне структуре (као што је сам начелник Оружаних снага, генерал Валериј Залужни) не Они не представљају никакву тајну.
Све до овог лета процењивало се – барем на Западу – да су руски губици већи од украјинских; Међутим, уз тешку и упорну контраофанзиву, стање је, барем, било уравнотежено. У кадровском делу, најпоузданији прорачуни указују на између 300.000 и 400.000 жртава (погинулих, тешко рањених и несталих) на обе стране. Замена тако великог броја бораца није лака. Украјински добровољци су већ на фронту – неки годинама – а странци су такође престали да се пријављују.
Такозвана Међународна легија, која је у почетку имала извесну привлачност, сада је у застоју, принуђена да до крајности релаксира услове за улазак (границе старости су продужене између 18 и 60 година и захтеви као што су претходно искуство или знање (украјинског или енглеског језика).
Чак и тако, не изгледа да ће регрутација странаца преокренути свој опадајући тренд. Из свих ових разлога, шеф украјинских оружаних снага је свом председнику пренео да је у недостатку добровољаца неопходно мобилисати 500.000 војника ако се војна кампања настави. Све то у оквиру у којем велики део за мобилизацију подесног људства покушава да избегне улазак у рат свим средствима – легалним или не – који су им на располагању.
Проблем није само у квантитету, већ, уз свр поштовање према мобилисаним припадницима, и у квалитету. Премлади и престари људи, без обуке и без искуства, са мало морала и без уверења да оставе своје животе на фронту, позивају се у редове украјинске војске. Све ово доводи до веома значајног пораста дезертерства и предаја у јединицама које, с времена на време, почињу да показују мало борбености.
Ради веће јасноће и недвосмисленог доказа да је ситуација прилично лоша, последњих дана је декретована и мобилизација жена, иако је појашњено да се оне неће слати у ровове на првој линији фронта. У сваком случају, биле на фронту или позади, присилна мобилизација жена је веома лош знак.
С обзиром на оно што смо видели, чини се да наслов „Daily Digest” није безвезе и да се Зеленски заиста налази пред најмрачнијим часом. Слика и оцена некада хваљеног и недодирљивог украјинског председника наставља да губи целе бројеве и неки, унутар и ван Украјине, почињу да га доживљавају као егоманског и месијанског аутократу који је изгубио појам о реалности.
Што би рекли из шпанске defensa не желећи да буду „птице злослутнице“, али, уз тренутну инерцију и изузимајући неочекивани обрт заплета, прича о глумцу који је постао председник, а затим постао херој, могла би да има лош крај.