Севернокорејска балистичка ракета КН-23 од када је Бела кућа саопштила да их је добила Русија и да их користи већ дуже време почео је да улива страх у кости западу.
О овој ракети мање или више сви причају, а страх је постао још већи када се пренела вест са зебњом да је и Иран наводно испоручио балистичке ракете средњег домета до 2.000 км Русији.
Било је и оних који су говорили да Русија нема више капацитете за производњу ракета. Међутим, у питању је нешто друго. Пошто је Русија у рат,нужност набавке већег броја ракета је прекопотребна док се не успостави серијска производња пројектила на нивоу ратних потреба.
Исто тако после изласка из Споразума о ракетама средњег домета којима је Русији било забрањено да прави пројектиле домета од 500 до 3000 км.
Решење је нађено у Северној Кореји и Ирану. Исто тако Русија није морала Пјонгјангу да плаћа пројектиле у новцу, као што просечни западни идеолог мисли него у испоруци нуекларног рекатора за подморнице и усавршавање лансирања интерконтинеталних балистичких ракета, као и испомоћ у свернокорејском свемирском програму са чиме Русија има огорман потенцијал, а да за узврат добије стотине, ако не и хиљаде ракета.
Исти случај је и са Ираном.Иначе за обе земље не важи споразум о ракетама средњег домета, а они тренутно се претерано и не нервирају много на претње Запада и САД.
Тако је стигао и КН-23 који је назван и Кимскандер.
КН-23 позната и као Hwasong-11Ga је балистичка ракета кратког домета са лансирном масом од 3,4 тоне, тежином бојеве главе од 500 кг и потврђеним дометом лансирања од 690 километара. Његов високо маневарски лет и лет са нижом путањом пружа му веће шансе да избегне противракетне одбрамбене системе.
КН-23 је веома сличан руском SS-26E (Iskander),, посебно по свом дизајну, пропорцијама, аеродинамичким карактеристикама и лансирним возилима (ТЕЛ). Међутим, КН-23 има већи домет, што указује на већу масу погонског горива и већи пречник него што се обично претпоставља. Од 2021. године приказана је и тестирана тежа верзија КН-23.