СЕВЕРНОАФРИЧКИ ВЕТАР ИЗНАД БРАЗИЛА И ИТАЛИЈЕ: „ЈУРИШНИ АВИОН AMX“

Foto: shutterstock/InsectWorld

Пише: Данко Боројевић

У јуну 1977. године, РВ Италије донело је одлуку о замени авиона FIAT G-91R/Y и Lockheed F-104G/S на јуришним и извиђачким задацима, новим авионом. У то време Италија је била део групе земаља која је развијала ловачко-бомбардерски авион Tornado. Истовремено је РВ Италије изразило потребу за једноставнијем и јефтинијем авиону, који би био допуна постојећој флоти авиона Tornado. Тадашња компанија Aeritalia (касније Alenia) радила је на новом пројекту од 1973. године. У одговору на захтев РВ Италије, априла 1978. године компанија Aeritalia заједно са компанијом Aermacchi доставила је понуду која је у основи била нови пројекат који је означен као „Aeritalia Macchi Experimental – АМX“.

Истовремено, кад је РВ Италије изнело своје потребе за новим лаким јуришним авионом и РВ Бразила је показало своје интересовање за тај тип борбеног ваздухоплова. Због тога су покренути разговори између Италије и Бразила, који су крунисани потписивањем споразума о заједничкој спецификацији, који је потписан марта 1981. године, а од јула исте године бразилска компанија Embraer придружила се развоју пројекта АМX. Током 1982. године потписан је меморандум о разумевању од стране Италије и Бразила, којим је одлучено да се формира конзорцијум AMX International са седиштем у Риму. У настанку овог конзорцијума одлучено је да компанија Aeritalia учествује са 46,5%, компанија Aermacchi са 23,8% и компанија Embraer са 29,7% у структури власништва. Иако су компаније договориле поделу рада у изградњи делова и подсклопова, све три компаније су учествовале у финалној монтажи ваздухоплова.

Foto: shutterstock/Leleb83

Први лет прототипа изведен је 15. маја 1984. године. Прототип је изгубљен услед удеса 1. јуна исте године. Други прототип полетео је 19. новембра 1984. године. Италијани су изградили још три прототипа, док су Бразилци изградили два прототипа. Укупно је изграђено седам прототипова. Серијска производња отпочиње 1986. године.

Први серијски произведен примерак намењен РВ Италије извео је свој први лет 11. маја 1988. године. Први серијски примерак намењен РВ Бразила извео је свој први лет 12. августа 1989. године. У наоружање оба ваздухопловства авион АМX уведен је у наоружање 1989. године. Рад на двоседу АМX-Т отпочиње 1986. године. Први од три прототипа АМX-Т извео је свој први лет 14. марта 1990. године.

Дизајн авиона је чист и једноставан, а конструкција авиона је углавном изграђена од алуминијума уз мању употребу композитног материјала од карбона. Авион се контролише помоћу хидраулике, која је удвостручена како би се омогућило авиону да преживи током борбене мисије. Модуларни систем изградње омогућава брзу поправку и замену неисправног дела.

Авион покреће турбовентилаторски мотор Rolls Royce Spey RB.168 Mk 807 потиска 49,06 килоњутна. Мотор по лиценци раде у сарадњи италијанске компаније Fiat, Piaggio и Alfa-Romeo те бразилска компанија Companhia Eletro-Macanica (CELMA). За стартовање мотора користи се АПУ Fiat FA 150 Argo. У трупу авиона налазе се два заптивена резервоара и по један резервоар у крилима, омогућавајући тако да укупна количина унутрашњег горива износи око 3555 литара. Са десне стране поред кабине, налази се фиксна сонда, помоћу које се авион може попуњавати горивом у лету. Хидраулички стајни трап типа трицикл, дизајниран је тако да може да издржи тешке теренске услове. Има једноструке точкове са гумама ниског притиска. Испод репа је постављена кука за кочење.
Пилот седи на катапулт седишту нула-нула Martin Baker Mk-10L. У авион је уграђен систем HOTAS, затим ту је и OMI/Selenia HUD као и мултифункционални дисплеј Alenia MFD. Све остало су аналогни инструменти. Кокпит омогућује употребу и наочала за ноћно осматрање (NVG).

Foto: shutterstock/EvrenKalinbacak

Двоседа верзија АМX-Т има сличне димензије као и једносед, стом разликом што је простор за друго седиште у кабини добијено уклањањем једног резервоара за гориво у трупу и изменама система за контролу. Двосед је првенствено намењен као авион за напредну обуку и има дупле команде, али је и задржао потпуне борбене способности једноседа. У задњој кабини смештен је GEC HUD. Седиште инструктора у задњој кабини је мало издигнуто због боље прегледности.

Авиони АМX имају различиту опрему и наоружање, зависно од тога да ли се налазе у саставу РВ Бразила или Италије.

Италијански авиони АМX у РВ Италије носе ознаку A-11A Ghibli (Гибли-Ghibli је врста ветра која дува у северној Африци. То је веома јак, врео и сув сахарски ветар. Највише дува у областима Либије и Туниса), док је двосед добио ознаку TA-11A Ghibli. Авионика италијанских авиона обухвата UHF/VHF радио и систем IFF, инерцијални навигацијски систем (ИНС) компаније Litton, који је повезан са TACAN системом. Систем ECM заједно са упозоривачем за радарску озраченост авиона (ECM) је производ компаније Elettronica. Компанија Alenia је развила и уградила флајт рачунар (рачунар за контролу система лета авиона), који је интегрисан заједно са нападно/навигацијским системом исте компаније. У авион је уграђен једноставан радара израелске производње Elta EL/M-20001B, који за потребе РВ Италије по лиценци производи италијанска компанија FIAR. У фебруару 2005. године РВ Италије је покренуло програм надоградње авиона АМX/АМX-Т. Програм је означен као Aggionamento Capacità Operative e Logistiche – ACOL. У авионику је уграђен нови INS/GPS навигацијски систем, нови систем за комуникацију, као и нови IFF систем. У авион је уграђен и нови радар FIAR Grifo.

Италијански авиони Ghibli од наоружања имају уграђен вишецевни топ калибра 20/6 мм М-61А1 Vulcan са 350 граната. На четири поткрилна носача, два носача на крајевим крила и једним подтрупним носачем носи до 3800 кг убојног терета. Централни подтрупни носач носивости је 910 кг, док су четири поткрилна носача носивости 460 кг, а две позиције на крајевима крила предвиђене су искључиво за ракете ваздух-ваздух. Авиони могу бити наоружани бомбама опште намене од 227 кг Мк-82, од 454 кг Мк-83, 907 кг Мк-84, ласерски вођеним бомбама GBU-12 Paveway II, GBU-16 Paveway II, GBU-32 JDAM, касетним бомбама Matra Belouga, бомбама за уништавање ПСС BAP-100 и Matra Durandal, ТВ вођеним ракетама ваздух-земља AGM-65 Maverick, противбродским ракетама Kormoran и Exocet, ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух AIM-9L Sidewinder.
РВ Италије набавило је 110 једноседа АМX означених као А-11А Ghibli и 26 двоседа АМX-Т означених као ТА-11А Ghibli, а тренутно у употреби има 83 А-11А и 23 ТА-11А. На основу програма надоградње ACOL, кроз процес модернизације је прошло 55 авиона АМX/АМX-Т који су у службу примљени под ознаком А-11Б/ТА-11Б (43 А-11Б и 12 ТА-11Б).

Foto: shutterstock/ Flight Video and Photo

Авион АМX одговарао је пре свега потребама РВ Бразила, јер је нови јуришни авион имао могућност да понесе 50% носивости убојних средстава авиона Tornado и 40% његовог борбеног радијуса, за свега 25% његове цене. Бразилски авиони АМX/АМX-Т који су у РВ означени као А-1А (једносед) и А-1B (двосед) имали су једноставнији навигацијски систем који се састојао од VOR/ILS система, као и радар FIAR-Techtelcom SCP/01.

РВ Бразила набавило је 79 једноседа А-1А и 15 двоседа А-1B. Уз авионе РВ Бразила набавило је и различиту извиђачку опрему.

У августу 2004. године, РВ Бразила потписало је са компанијом Embraer уговор о процесу модернизације старијих авиона А-1А и А-1B у верзију А-1М. Одлучено је да се авионика употпуни компонентама израелског произвођача Elbit. Уграђен је нови радар Mectron/SELEX SCP-01 Scipio, Embraer BR2 дата линк, FLIR систем, Elbit INS/GPS, нови OBOGS систем и нишански систем монтиран на кациги пилота DASH IV компаније Elbit, нови HUD и триколорни MFD. Одлучено је да се на стандард А-1М преведе 43 авиона А-1А/А-1B, од тог броја 33 авиона су једноседа а 10 авиона су двоседи.

Бразилски авиони од наоружања имају уграђена два топа калибра 30 мм Bernardini Mk-164 (DEFA-554) са по 125 граната. На четири поткрилна носача, два носача на крајевим крила и једним подтрупним носачем носи до 3800 кг убојног терета. Централни подтрупни носач носивости је 910 кг, док су четири поткрилна носача носивости 460 кг, а две позиције на крајевима крила предвиђене су искључиво за ракете ваздух-ваздух. Авиони могу бити наоружани бомбама опште намене 110 кг Мк-81, 227 кг Мк-82, 454 кг Мк-83, 907 кг Мк-84, запаљивим бомбама BING-200 и BING-300, касетним бомбама BLG-120 и BLG-252 и BFA-920, ласерски вођеним бомбама Elbit Lizard, INS/GPS вођеним бомбама FPG-82, GPS вођеним бомбама SMKB-82 и SMKB-83, бомбама за уништавање ПСС BAPI, невођеним ракетни зрнима калибра 70 мм Skyfire i SBAT-70, невођеним ракетним зрнима калибра 127 мм SBAT-127, противбродским ракетама MANSUP MAN-1, противрадарским ракетама MAR-1 и ИЦ вођеним ракетама ваздух-ваздух MAA-1 Piranha, MAA-1B Piranha и A-Darter.

За потребе иностраних купаца произвођачи су понудили унапређени двосед АМX-АТА, који је имао унапређене сензоре, нови нишанско/нападни систем, уграђен нишан на кациги пилота, нови радар Elta EL/M-2032, FLIR систем. Авион је био понуђен РВ Венецуеле. Планирана набавка осам авиона за потребе РВ Венецуеле није реализована, због противљења САД.

Шест италијанских авиона А-11А учествоавало је у операцији Deny Flight током 1995. године, да би поново летели изнад Балкана у операцији Allied Force током 1999. године. Од јесени 2009. године четири италијанска А-11А употребљена су у борбеним мисијама изнад Авганистана. До краја 2010. године авиони су извели 700 борбених мисија изнад Авганистана. Током 2011. године Италијани су своје АМX авионе употребили и приликом интервенције НАТО снага у Либији.

Планирано је да Италијани своје модернизоване авионе задржи у наоружању до 2027. године, док Бразил планира да их задржи у употреби до 2032. године. Међутим, Италијани су своје авионе почели да повлаче из наоружања почетком априла 2024. године.

За израду текста коришћена је књига у рукопису: Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Енциклопедија млазних ловачко-бомбардерских и јуришних авиона, Београд.