ТВ ФРОНТ/Данко Боројевић
Основни авиони за непосредну подршку јединицама ВРС и СВК били су авиони типа
Јастреб и Орао.
На аеродромима Маховљани и Удбина укупно је базирало 26 авиона Јастреб. Од тог
броја четири су била двоседа НЈ-21 (ев. бр. 23509, 23511, 23516, 23518); пет извиђача ИЈ- 21 (ев. бр. 24406, 24407, 24408, 24453, 24458); 17 јуришника Ј-21 (ев. бр. 24104, 24146, 24148, 24160, 24202, 24204, 24205, 24207, 24209, 24212, 24220, 24252, 24257, 24259, 24261, 24272 и 24275).
Укупно је седам јастребова оборено: један двосед НЈ-21 (23511), четири јуришника Ј-21
(24207, 24220, 24257, 24259) и два извиђача ИЈ-21 (24406, 24453).
Три авиона су заробљена на аеродрому Удбина од стране ХВ: један извиђач ИЈ-21
(24407) и јуришника Ј-21 (24252 и 24146). Један од заробљених јуришника 24146 је
заробљен са задњим делом од авиона 24275.
Током пада Крајине за Маховљане је прелетело девет јастребова. Хрватска војска је по
доласку на аеродром Удбина затекла три Јастреба.
Завршетак рата на аеродрому Маховљани дочекало је 16 авиона Јастреб. Од тог броја:
три су двоседа НЈ-21 (23509, 23516 и 23518), 11 једноседа Ј-21 (24104, 24148, 24160,
24202, 24204, 24205, 24209, 24212, 24261, 24272 и 24275) и два извиђача ИЈ-21 (24408 и 24458).
Авиони Јастреб приземљени су и конзервирани крајем 2006. године, неколико месеци
после укидања ВРС. Авион Ј-21 Јастреб ев. бр. 24160 употребљен је као спомен обележје погинулим пилотима и припадницима В и ПВО ВРС. Два авиона се налазе у сталној поставци Музеја ВРС у касарни Козара (од њих је један 24202).
Авион Ј-21 Јастреб број 24275 у којем је пилот ВРС Златан Црналић, „успео“ да
избегне обарање од НАТО авиона, фебруара 1994. године, још увек може видети на
аеродрому Маховљани код Бањалуке.
Током лета 1992. године само мали број авиона Јастреб, који је летео на борбене
задатке имао је одговарајућу заштиту. Од осам јастребова из састава 28. лбае само су три имала контејнере подвесног пасивног ометачког система ПОЈ (ПОС ПОЈ). Осим авиона који су ПОС добили у радионицама на аеродромима, контејнери су уграђивани и на авионе који су били на редовном ремонту у Заводу Мост. Неке летелице су модификоване на терену.
Јастребови из састава 28. лбае добили су по два контејнера ПОС ПОЈ, за по 40 ИЦ
мамаца ИЦ-3 и по осам патрона ПА-1. Гломазни контејнери су постављани на доњем делу трупа испод крила. Убрзо су скоро сви авиони Јастреб из састава 28. лбае који су деловали са Маховљана и Удбине добили ПОС.
Кад је званично 238. лбае премештана на аеродром Маховљани августа 1991. године,
била је наоружана авионима Орао. Укупно је кроз 238. лбае, касније 27. лбае односно 1.
лбае „Рисови са Врбаса“ прошло 24 авиона Орао.
Од тог броја 20 је било једноседа Ј-22 (25105, 25106, 25108, 25111, 25114, 25115, 25116,
25117, 25119, 25122, 25123, 25124, 25153, 25166, 25169, 25170, 25172, 25173, 25201, 25202)
и четири двоседа НЈ-22 (25502, 25503, 25504, 25506).
Док је 238. лбае била у саставу РВ и ПВО ЈНА од августа 1991. године до априла 1992.
године кроз 238. лбае је прошло 16 авиона Ј-22 Орао (25105, 25106, 25108, 25111, 25114.
25115, 25116, 25119, 25122, 25123, 25124, 25153, 25169, 25172, 25173, 25201) и четири
авионаНЈ-22 Орао (25502, 25503, 25504 и 25506). Од тога је један авион оборен (25123) а три су због удеса отписана (25502, 25111, 25153).
Од краја маја 1992. године када 238. лбае ушла у састав ВРС, односно кад је подељена
на две ескадриле (27. лбае и 28. лбае), а орлови ушли у састав 27. лбае, на аеродрому
Маховљани је базирало 13 авиона Орао. Од тих 13 авиона, једанаест је било једноседа Ј-22 (25105, 25106, 25114, 25115, 25119, 25122, 25124, 25169, 25172, 25173) и два двоседа НЈ-22 (25503, 25504).
Укупно су три орла у ВРС оборена током рата (25105, 25201, 25124).
Два орла су отписана због удеса (25172, 25503).
Завршетак рата је дочекало осам орлова у саставу 27. лбае: седам једноседа Ј-22 (25106,
25114, 25115, 25119, 25122, 25169, 25173) и један двосед НЈ-22 (25504).
Једини двоседи Орао у ВРС имаће удес 14. августа 1997. године.
Због истека ресурса четири орла (25106, 25114, 25115, 25122) су 1977. године прелетела
на ремонт у Завод Мост. Због неизвесности колико ће ремонт трајати, уместо тих авиона у Бањалуку су децембра 1997. и маја 1998. године прелетала четири орла (25202, 25166, 25117, 25170) са тек нанесеним ознакама ВРС. Да би се избегли проблеми са међународном контролом, која би замену авиона третирала као долазак новог наоружања, на новим орловима, уместо оригиналних евиденцијских бројева постављене су ознаке авиона који су због истека ресурса чекали на ремонт. Тако је број 25106 понео авион 25202, број 25114 преузео је 25166, 25115 понео је авион 25117 док је 25122 стављен на авион 25170.
По пристизању 474. ваздухопловне базе на Маховљане и њен улазак у састав ВРС, 69
ракета АГМ-65Б Маверик се нашло у наоружању В и ПВО ВРС. Од тог броја, само је шест ракета Маверик утрошено током трајања рата.
Недуго после аеромитинга одржаног 2002. године на Маховљанима, авиони Орао су
приземљени због истека међуремонтног циклуса. Последња три лета у пилотажној зони, у трајању од 45 минута, изведена су 20. септембра 2002. године авионом Ј-22 ев. бр. 25114 (стварни 25166). Орлови су приземљени и конзервирани, а обука пилота наставила се само на јастребовима.
Данас се на Маховљанима може видети седам јуришних једноседих авиона Ј-22 Орао
(25106 (25202), 25114 (25166), 25115 (25117), 25119, 25122 (25170), 25169, 25173).
За самозаштиту авиони Орао у саставу ВРС имали су подвесне пасивне ометачке
системе (ПОС). На њих су уграђене касете ПОЈР-С (POYR-S) за 40 инфрацрвених мамаца ИЦ-1 и два контејнера постављена на бочне стране задњег дела трупа ПОЈР-Л (POYR-L) и ПОЈР-Д (POYR-D) са 2×20 ИЦ-1 и 2×8 патрона ПА-1.
Гледајући са данашње дистанце, може се рећи да се авион Орао показао као потентна
борбена машина баш кад је требало. Почетак његовог увођења у наоружање, можда није показивао у шта ће се у будућности овај авион претворити, јер познато је да многи
савремени борбени авиони морају да преболе своје „дечије болести“, али онда кад је
требало авион је радио беспрекорно.
Малобројни састав пилота В и ПВО ВРС из ових авиона извлачио је максимум у
експлоатацији. Технички састав је српске орлове држао максимално исправним, колико је објективно ситуација у датим ратним условима дозвољавала. Колико ће авион дневних борбених летова извести, није зависило од технике већ искључиво од психофизичких способности пилота. Неретко, дешавало се да пилот на орлу дневно изведе и по пет-шест борбених летова и да се уз то бави и преобуком пилота који су дошли да лете на орлу.
Неосновани коментари појединих „стручњака“ у појединим часописима о квалитету
авиона Орао не могу се узети као релеванти показатељи квалитета самог ваздухоплова (Хрватски војник бр. 245, липањ 2009, Домагој Мичић, Изумиру ли јуришници (III дио)…….. Тијеком недавних ратова на подручју бивше Југославије Орлови су мало рабљени јер су се показали непоуздани и кваровима склони авиони који су били лака мета за протузрачну обрану, посебице инфрацрвено самонавођене пројектиле земља-зрак. Умјесто њих знатно чешће су рабљени Галебови, Супер Галебови и МиГ-ови 21. Наводно су знатно успјешније дјеловали тијеком рата на Косову кад су углавном рабљени за обарање крстарећих пројектила. Како нису опремљени радаром за те су се задаће морали ослањати на навођење са земље. О квалитети Орла најбоље говори податак да је румуњско ратно зракопловство све своје ИАР-е 93 повукло из оперативне упорабе још у травњу 1998., након што су их безуспјешно покушали модернизирати израелским наоружањем и авиоником).
Не треба заборавити да је „радни коњ“ В и ПВО ВРС током рата управо био овај
јуришник. Податак о 528 борбених летова који су извели авиони овог типа током
операције „Коридор-92“, као и нешто више од 100 борбених летова кад је сламана
офанзива ХВ и АБиХ која је покренута против ВРС у завршним борбама 1995. године,
сигурно да демантује те коментаре. Орлови са Маховљана током трајања рата извели су више од 1000 борбених летова у заштити српског народа.
Мало ли је?