Посматрајући ретроспективу актуелних светских дешавања издвојила су се два детаља један је био недостатак тенкова и борбених возила пешадије на војној паради у Москви и донација крстарећих ракета, које је Велика Британија одлучила да преда Украјини. Иако два догађаја чини се немају никаву везу, то није тако. Они имају једну заједнички нит, а то је рат у Украјини.
Од кад је Црвеним тргом прошао Т-34/85 за ратном заставом Црвене армије васколика заједница на друштвеним мрежама кренула је у стварање мимова, гифова, фотомонтажа о коначном крају руског оклопа. Наравно и неки коментатори на телевизијима говорили су да Русија заправо и нема више тенкова, да је крај руског оклопа ту и да је он неминован.
Наравно заборавили су да примете да је ангажовани Т-34/85 имао знатно другачију куполу од оног с краја Другог светског рата, али то је и онако неважно за ову причу.
Међутим, оно што су они заборавили или намерно прећутали било је да се знало да учешћа тенкова, борбених возила пешадије, па и чувених Армата неће бити, неколико дана пре 9. маја.
Неко би поставио питање па зашто? Одговор би могао бити вишеслојан.
Први одговор био би, да није округла облетница и да је ангажовање војника и борбене технике било непотребно. Иначе, ово је друга војна парада од када је почео рат у Украјини, али у односу на ону из 2022. тенкова и борбених возила пешадије тада је било је мало. Авијација се ни тад, али ни сад није појавила на небу, а зна се и из којих разлога -безбедност и страх од деловања преносних ПВО система и могућности обарања летелица које су на ниским висинама прелетеле Црвени трг.
Други одговор могао би се дефинисати као безбедносно питање, и страх од напада Украјинаца дроновима или убачених диверзаната што би имало веома велики медијски одјек с обзиром да усред преноса уживо се виде тенкови и оклопна возила која горе. Тако да се може узети у обзир и ова теорија да је због овога одложено кориштење оклопне технике из безубедносних разлога.
И трећи одговор на ово питање могао би да буде да је руска војска сву своју борбену технику упутила према границама Украјине, заједно са оном која се железницом допрема из стратешких резерви. Иначе Русија и даље допрема тешку борбену технику према граници са Украјином и у јеку припреме за војну параду.
Према проценама британских обавештајаца на југу Украјине се налази 700 тенкова и 400 вишецевних ракетних система, док се још 900 тенкова налази на источном фронту, а док се 3.000 различите врсте оклопне технике и то тенкова, борбених возила пешадије, оклопних транспортера налази у резерви у Ростовској и Белгородској области од којих има више од 100 тенкова Т-90М. Такође у тој области опет понављам према британским обавештајним подацима налази се и 700 борбених авиона и хеликоптера што борбених што транспртних који су ту размештени за очекивану украјинску офанзиву да је зауставе или у погодном тренутку крену у контраофанзиву.
У прилог овог трећег одговора иде и то што је на војној паради у осталим градовима Русије поводом 9. маја Дана победе приказана тешка борбена техника, па је било и тенкова Т-90М, Т-80БМВ, модернизованих верзија Т-62 и Т-72, тако да прича теоретичара друштвених мрежа указује на то да текова и даље Русија има и да је безбедносни ризик био можда најпресуднији да се тенкови не појаве на војној паради у Москви с обзиром на сва тренутна дешавања и повремена долетања дронова до предграђа Москве.
Други детаљ који се намеће јесте одлука Велике Британије да Украјини испоручи крстареће ракете „Storm Shadow“ за напад на руске циљеве како се већ наводи на војне инсталације на Криму и Керчки мост који је био мета удара већ 6. октобра 2022. године.Иначе још 23. јануара ове године у ауторском тексту у Куриру сам навео да је један од разлога што Москва инсталира ПВО системе како у самом граду, тако и на кровове најважнијих зграда бојазан да ће Велика Британија уступити Украјини крстареће ракете типа „Storm Shadow“. У тој опцији не искључују се и напад на високовредне циљеве унутар Москве.
Ова прича стара је била тад скоро два месеца када је била објављена, али на видело поново испливава пошто је питање испоруке ових британских ракета поставио лорд Бленктар. У одговору се наводи и да Велика Британија није искључила могућност да обезбеди властима у Кијеву наоружање већег домета за супростављање неселективном и масовном гађању цивилне инфраструктуре Русије које је извђено масовним ракетним ударима.
И на крају Велика Британија је одлучила да преда 24 крстареће ракете војним властима у Кијеву. Оно што се сад поставља као основни проблем јесте ваздушна платформа на коју ће те ракете бити постављене. Пошто од испоруке авиона Торнадо и Јуфорфајтер нема ништа остаје питање да се летелице МиГ-29 или СУ-27 модификују.