Украјинске оружане снаге убрзано уводе беспосадна копнена возила дуж фронта како би смањиле губитке пешадије и надокнадиле све тежи мањак људства. Ови системи све чешће преузимају логистику, евакуацију рањеника, чишћење мина, извиђање и ограничену ватрену подршку.
Министарство одбране Украјине одобрава све већи број домаћих роботизованих система за употребу на првој линији. Одбрамбена индустрија прелази са једноставних адаптација комерцијалних дронова на сложеније војне системе намењене дужем раду у борбеној зони.
Роботи у логистици
Главни циљ је да се људство што мање излаже руској артиљерији, дроновима и прецизним ударима. Мала гусенична и точкаста возила све чешће допремају муницију, храну, гориво и воду до положаја који су под сталним осматрањем руских извиђачких дронова.
Почетком фебруара забележено је да су у 28. механизованој бригади роботи обављали око 70 одсто фронтовске логистике. Достављали су беспосадне летелице, муницију, па чак и грејаче за руке до изолованих положаја оператера дронова. За удаљене рововске положаје коришћено је и снабдевање из ваздуха, јер су трагови копнених робота у снегу могли да открију положај.
Ширење борбене примене
Део украјинских платформи опремљен је даљински управљаним митраљезима, бацачима граната или противтенковским оружјем. Њихова улога је подршка пешадији у нападу или одбрана фиксних положаја, иако су бројчано и по могућностима и даље ограничени у односу на класична оклопна борбена возила.
Ограничења су и даље озбиљна. Тежак терен, разрушена инфраструктура и минска поља успоравају кретање, док електронско ратовање и даље може да ремети командне везе. Додатни проблем је ограничена аутономија батерија, што смањује домет многих система.
Убрзана роботизација фронта повезана је са високим губицима и кризом попуне јединица. Зато Кијев покушава да што већи број најризичнијих задатака пребаци са војника на машине.