Андреј Млакар
Губитак Авдејевке као и иницијатива на Доњецком и Запорошком правцу, када је неколико села пало под руску контролу и тиме се отвара пут у унутрашњост Украјине утицало је на неке планове украјинског политичког и војног врха да их пожуре јер свако одуговлачење може да утиче на инцијативу на бојном пољу.
Да би спречио колапс одбране и руски продор у централну Украјину, пад неколико кључних градова Славјанск, Краматорск, Павловград, Дњепро.
Како би спречио црни сценарио кабинет председника Украјине Зеленског наложио је украјинском генералштабу, односно генералу Сирском да све стратешке резервне снаге пребаци на прву линију фронта како би се у што скорије време организовала демонстративна контраофанзива уочи председничких избора и бар успело делом или у целини повратити изгубљене територије и тиме да се нанесе јак ударац руском председнику Владимиру Путину уочи председничких избора и поремети му славодбитни успех који је створен заузимањем Авдејевке.
Инцијатива требала би да буде ветар у леђа у тренутку када се решава судбина америчког кредита у вредности 60 милијарди долара војне помоћи Украјине. Управо успех офанзиве требао би да омогући да Конгрес изађе из блокаде и да усвоји овај пакет преко потребне помоћи што се тиче артиљеријских граната и осталих типова муниције који су преко потребни украјинској војсци на фронту.
Оквирни проблем кредита требао би да буде решен у прве две недеље марта, када би се очекивало почетак украјинске контраофанзиве да се заустави тренд руског напредовања.
Неке обавештајне информације указују да су се украјински председник Володимир Зеленски, Андреи Ермак члан Савета за националну безбедност и одбрану и генерал Сирски одлучили да иду на све и да је то последњи тренутак за спас Украјине.
Већ сада се нагађа да би цена ове контраофанзиве могла да буде веома висока и јако рискантна, јер са ово контраофанзивом Владимир Зеленски, генерал Сириски ће ставити на коцку сву војску и отежати даљу могућност украјинске одбране, јер у случају пропасти скраћивање линије фронта и напуштање великог дела централне Украјине постаће неминовност.
Неки процењују да иза ове одлуке стоји демонстрација офанзивних спосбности украјинске војске, да нису замрле и да Украјина има способност и снаге да се изведена трећа по реду контраофанзива која би као и она у лето 2022. требала да донесе одређене успехе у шогледу враћања заузете територије.Као што смо и навели кључ за покретање ове офанзиве је америчка војна помоћ у вредности 60 милијарди долара без којих Украјина у наредних пар месеци неће моћи да води војне операције и задржава руску војску, него ће бити принуђена на повлачење и дубоку одбрану уз стални губитак територије и суочавање са порастом руске војске што се тиче бројног стања и технике у Украјини.
Иначе неки знаци са руске стране су указивали на овакав сценарио према коме би Украјина послала све свпоје стратешке резерве у офанзиву која би пропала и са којом би се исцрпели сви људски и материјални ресурси, пре покретања руске контраофанзиве, у правом смислу речи, а не ограничених напредовања како се то мислило.
На крају и сам Герасимов за кога су проукрајински медији на Западу и ботови тврдили да је мртав и страдао у нападу на штаб Црноморске флоте на Криму је рачунао на овај сценарио. У ту сврху је била урађена и Суровикинова линија која је у великој мери утицала да се Украјина понаша онако како је и Москва предвидела, иако су аналитичари имали другачије погледе на актуелна дешавања на фронту.
Иначе пре пада Авдејвке у оном чувеном захтеву за додатном мобилизацијом која би укључила све мушкарце и жене од 25 до 60 година требало је да се прикупи 500.000 људи.