Оружане снаге Руске Федерације нису предузимале опсенжније офанзивне операције још од почетка рата. Постало је јасно да ће рат у Украјини бити позициони рат исцрпљивања још током пролећа 2022. године. Уколико се изузме офанзива на Харковску област и релативно скромни територијални успеси, руска војска још од почетка рата није ни тежила територијалним освајањима по сваку цену. Ипак, сада смо сведоци да овакав приступ даје и територијалне резултате. Оружане снаге РФ у септембру бележе просечно 15 километара освојених територија дневно.
ОСВАЈАЊЕ АВДЕЈЕВКЕ И ХАРКОВСКА ОПЕРАЦИЈА СУ НЕШТО ШТО ДАНАС РУСИ ОСТВАРУЈУ НА ДНЕВНОМ НИВОУ
После великих руских освајања у првим данима рата, и повлачења током 2022. и 2023. са Харковског правца и из Херсона, на бојном пољу у Украјини су се линије мењале јако мало. Само би “мапери” и ентузијасти могли да пронађу територијалне промене. Лаик те промене не би могао да уочи, на територији огромне Украјине, “ни лупом”. Неретко су огорчене борбе вођене за једну улицу или насеље месецима и годинама. Прогрес се мерио у освојеним кућама, дословно просторијама. Улица Патриса Лумумбе и Маринка су сада историја. Данас руска војска напредује далеко брже.
Током 2024. године се уочава велика територијална промена. Након битке код Авдејевке, долази до наглог повећања освојених територија. Русија добро експлоатише пад линије одбране код Очеретина. Та офанзива до данашњег дана није заустављена. Следи још један ударац – напад на Харковску област. Иако су руска освајања на овом правцу практично задржана на истим линијама до данашњег дана, узроковаће слабљење позиција ОСУ у Донбасу. Ако су освајања Авдејевке и офанзива на Харковску област оставиле утисак, напомињемо да данас руска војска такву динамику освајња остварје на дневном нивоу! У време борби за Авдејевку, Руси су у просеку узимали 5 километара дневно, током упада у Харковску област 10 километара. Данас освајају 15 квадратних километара сваког дана! Дакле, као Харковска операција и Авдејевка комбиновано!Премда је рат са руске стране вођен са циљем да се противник исцрпи – територија није била у првом плану – током 2024. године се ствари знатно мењају. Вероватно је неко у врху РФ схватио да се рат не може више водити у оквирима специјалне операције, са скромним људством. Услед тога је један дужи период фокус стављен на одбрану и предност у авијацији и артиљерији. У међувремену је армија нарасла до броја који може да се супростави бројнијем противнику. Данас, по америчким изворима, руске снаге су по бројности надмашили украјинске браниоце у Донбасу.